Прочитај ми чланак
(Новости)
БЕОГРАД – Захваљујући великом броју хуманих људи за кратко време прикупљено је 3.500 евра, колико је неопходно за операцију ока мале Кристине Арсић из села Кршевица.
Ова девојчица изгубила је око у трагедији какву не памти овај крај, када је очух убио њену мајку, баку, брата и сестру, а Кристина једина преживела трагедију, иако јој је очух пуцао у главу. Девојчица је тада остала без десног ока. Како расте, тако се протезе мењају, али свака од тих интервенција је за породицу која живи од социјалне помоћи готово немогућа мисија.
Србија је, међутим, и овај пут показала хуманост, јавили су се бројни појединци, предузећа, установе и удружења, а Кристинини ујак Горан Ристић и ујна Виолета Ристић, који брину о девојчици, нису могли да сакрију своју срећу.
„Нама више ништа не треба. Да знате само какав нам је камен пао са срца, сваке ноћи сам се молила неком чуду и чудо се десило. На Кикином рачуну тренутно има 400.000 динара, што је сасвим довољно не само за операцију, већ и за пут и постоперативни период“, објашњава Виолета, која је већ данас са супругом и девојчицом стигла у Београд на преглед.
Њен супруг Горан не успева да сакрије сузе, каже да му није тешко да ради и да не одбија посао, али његова дневница је таман довољна да не брине да ли ће Кика имати добар и здрав оброк.
„Хвала свим дивним људима који су у овом тешком времену можда одвојили од своје деце да нам помогну. Операција је заказана за крај јуна, обавили смо консултације и надамо се да ће све бити у реду“, каже Горан.
Мала Кристина је срећна што ће добити „ново око“ и не крије радост што ће се операција десити када је на распусту, а још јој је важније што има довољно новца да и мама и тата, како девојчица ословљава ујака и ујну, буду са њом у Београду.
Виолета и Горан, који иначе немају своје деце, пет година се боре да девојчицу излече од траума, да јој надоместе губитак породице и учине детињство срећним колико животне околности то дозвољавају. Пет година су се борили и за то да добију право на усвојење или хранитељски статус, али им је то због бирократских препрека до јуче било онемогућено. Сада ће им и тај сан, обични људски а за њих до скора недостижан, бити остварен.
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике је нашло начин да породица Арсић заврши обуку за хранитеље како би коначно презеули старање над малом Кристином.
„Пошто Центар за социјални рад у Бујановцу нема обучен кадар за припрему хранитељских породица, породица Арсић ће се едуковати у суседном Прешеву или Врању са још две породице. Овај програм траје од 30 до 45 дана и Арсићи ће, највероватније, одлазити једном недељно на предавања. По истеку тог времена, тим стручних радника Центра за социјални рад у Бујановцу сачиниће заједничко мишљење о томе да ли су Арсићи квалификовани да буду хранитељи. Ако се покаже да јесу, бринуће о Кристини и за то добијати накнаду“, каже Драган Вулевић из Сектора за бригу о породици и социјалну заштиту.
Све ружно избрисали
После посете лекару, Виолета, Горан и Кристина отишли су у Земунски парк. Купили су по сладолед и уживали у пролећном дану. У истом дану у коме су чули две прелепе вести за којима су вапили протеклих година – добри људи скупили су новац којим ће бити плаћена Кристинина очна протеза, а Горану и Виолети биће омогућено да законски постану хранитељи ове девојчице.
„Не знам шта да кажем, осим да су све наше молбе Богу услишене. Нема данас срећнијих од мене и Горана. После ових предивних вести као да смо избрисали и несрећу и тугу“, рекла је Виолета.
