Прочитај ми чланак
(Политика)
Краљево – Ретко је ко хуман као Миломир Главчић из Канаде. Таман што његови дарови рођацима, комшијама, непознатим људима у невољи, родном крају, цркви, Србији… постану, такорећи, уобичајен догађај, он начини потез који је за многе готово невероватна прича. Тако је јуче граду Краљеву послао дар незабележене вредности у новцу. На посебан рачун, за градњу моста преко Ибра, уплатио је 1,4 милиона канадских долара, што је противвредност од око милион евра. Са том донацијом он, који у Србији није зарадио ни, што би се рекло, пребијени динар већ је одавде у свет отишао као сиромах и сироче, послао је у ову земљу на разне адресе, за последњих неколико година, више од пет милиона евра.
Пре годину дана је започета градња моста преко Ибра, на обалама реке подигнуто је неколико стубова, а у такозваним радионичким условима изливено је педесет носећих елемената. За то је потрошено око 85 милиона динара из буџета Краљева и таман када је, због помањкања новца, претило успоравање градње стигла је ова „инјекција”.
– Као нова власт, желели смо да наставимо реализацију оних пројеката које је започела претходна. У том смислу и они су нам помогли да у преговорима Миломира Главчића уверимо у нашу озбиљност и одговорност, што је он и захтевао. У томе нам је помогао и његов рођак Радоје Главчић, као и ваш лист који је о хуманости овог човека објективно извештавао. И, ето, биће новог моста који ће бити „копча” за развој града на другој страни реке, у приградском насељу Рибници. Градња моста дугог 240, а широког 12 метара коштаће око 180 милиона динара, а са приступним саобраћајницама и расветом 230 милиона. У уговору са донатором, односно његовим опуномоћеним заступником Радојем Главчићем прихватили смо обавезу да 1. августа 2014. буде пуштен у саобраћај. Без обзира што је Главчић уплатио цео износ, новац ће бити трошен поступно, према напретку градње – истакао је Ненад Нерић, директор Дирекције за урбанизам и градњу у Краљеву, којег је градска скупштина овластила да преговара са донатором.
Иако то дародавац није изричито захтевао, мост ће носити његово име, односно на видном месту биће трајно означен његов допринос изградњи.
– Није ми толико важно то обележје, као ни признања, ни ордење, ни медаље. Више ме радује и држи у животу чињеница да ће мост, како је то наш нобеловац Иво Андрић говорио, поред обала спајати и људе. Да ће тамо нашим људима олакшати живот, да ће многима омогућити да се виђају, посећују и у овим кризним временима међусобно испомажу. Колико сам срећан због тога што ће се грађани неког града или неки појединац којег помогнем радовати мом поклону, исто тако сматрам да је корисно и то што у економију Србије убацујем бар једно зрнце из мог џепа. И, то ми причињава велико задовољство – казао нам је у кратком телефонском разговору дародавац и хуманиста Миломир Главчић.
Иначе, поред моста у Краљеву, такође о његовом трошку, у Јошаничкој Бањи биће изграђени дом културе, библиотека, дечији вртић… Та прелепа зграда од око 600 квадратних метара, на узвисини изнад овог места, биће завршена крајем овог месеца.
– Кад се све сабере, Миломир је минулих година, без моста у Краљеву, поклонио скоро четири милиона евра. Годинама, два пута годишње, свотама од две до пет хиљада евра па и више, помаже око 160 својих рођака. Затим је, небројано пута помагао младе на школовању, студенте, старије у невољи, болесне, избеглице, расељенике… У свом родном крају финансирао је градњу цркве и црквеног комплекса, у селу Ковачима покрај Јошаничке Бање. Затим се одлучио да помогне и градњу цркве у суседном селу Жерађу. Онда је платио асфалтирање пута до те цркве и гробља, а прошле године је уложио и у реконструкцију пута од око три километра, који води од главне магистрале до села Ковача – истиче Радоје Главчић
О животном путу овог необично хуманог човека више пута смо писали, јер је његова биографија права филмска прича. Као дечак из родних Попа, изнад Јошаничке Бање, отишао је као сироче у потрази за парчетом хлеба. Мало је шегртовао у Београду, а одмах после рата, не мирећи се са једним случајем велике неправде, из војске је чамцем преко Преспанског језера, „отпливао” у Грчку. Пут га је одвео у Италију па у Канаду, где се скрасио у граду Нијагара Фолс. Бавио се многим пословима, био металац, столар, рудар и само својим радом и умећем покрај Нијагаре стекао је два хотела, биоскопску дворану, велику површину земље… Тако вредан и проницљив, један је од тамошњих најбогатијих Срба. Како каже, добро носи својих 88 година, ужива у „пензији” са својом супругом Армелином и бројном фамилијом. Иако свој завичај и људе никада није заборавио, никада се није вратио у Србију, па ће Краљевчанима бити још већа част да га догодине, у августу, дочекају на отварању моста.
