Прочитај ми чланакФриленсери и Влада ни данас нису успели да се договоре око могућег решења у домену плаћања пореза и доприноса.
Миран Погачар, представник радника на интернету, рекао је кратко за Нова.рс након састанка који је трајао више од сат и по времена да су спремни на на нове протесте.
“Влада је изложила предлог који смо чули претходних дана, а предлог нису хтели да мењају ни у једном кораку. Ништа се није променило. С тим у вези, знам да свако ко ово гледа пита те људе – да ли сте нормални да инсиситирате на плаћању нечега за шта ништа нећемо добити, осим дуга и дужничког ропства”, рекао је он.
“Имам да поручим: “Тражили су бес – добиће бес”. Заједно позивамо људе да изађу на улицу 24. априла. Ако неким случајем влада предузме кораке да ову пљачку спроведе раније, раније чемо и изаћи на улицу. А 10. априла ћемо пружити подршку на еколошком протесту. Биће нас више хиљада, ако не и десетине хиљада”, рекао је Погачар.
На састанку се разматрала понуда која би око 80 одсто фриленсера ослободила плаћања пореза и доприноса који нису регулисали у претходних пет година. Нови предлог предвиђа и да држава преосталим фриленсерима отпише све камате и омогући репрограм у трајању од 10 година.
Међутим, представници радника на интернету рекли су да им понуђено решење не одговара. Како су додали нови предлог државе јесте бољи, али нису у питању другачија и очекивана решења.
Сваком петом отпис камата и репрограм на 10 година, а свима осталима још веће ПОВЛАСТИЦЕ
Председник Удружења радника на интернету Миран Погачар јутрос је рекао да су фриленсери добили позив од Владе Србије за разговор око наплате пореза на доходак за последњих пет година, од 2015. године, али да им ништа ново није понуђено у односу на ранији предлог који нису прихватили.
Ко су фриленсери
Процењује се да у Србији има око 10.000 фриленсера. Центар за истраживање јавних политика израчунао је да су њихови приходи у просеку око 80.000 динара бруто месечно за мушкарце и 60.000 динара за жене.
Имају углавном до 30 година, добро су потковани знањем и вешто „баратају“ интернетом и друштвеним мрежама, али и програмирањем.
По дефиницији то су особе које раде за одређену компанију, или више њих, али нису запослени ни у једној. Немају стандардно радно време, раде са било ког места и углавном бирају пројекте које ће да раде.
У Србији, они су углавном из ИТ сектора, често се баве одржавањем сајтова или рецимо развојем софтвера, али и дигиталним маркетингом, превођењем, држањем часова преко мреже, дизајном, фотографијом, а зарађују и знатно више од просечне месечне плате.
У зависности од тога колико посла имају током једног месеца и на колико пројеката и за колико компанија раде, зарада им се креће од 500 па до и много више од 2.000 евра месечно.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 30, 2021
