Прочитај ми чланакХрватска је чланица Европске уније и НАТО и као таква једна од могућих мета, међутим, далеко већа претња долази преко суседне БиХ чије муслимане терористи изнова позивају да убијају "невернике".
„Терористичка претња Хрватској је реална“, речи су Павла Калинића, политиколога који се бави безбедношћу и шефа загребачког Градског уреда за управљање у хитним ситуацијама.
Претња о којој је реч, додуше, није била уперена ка Републици Хрватској, него ка Хрватима и Србима на Балкану и пре свега онима у Босни и Херцеговини. Ипак, у јавности је протумачена и нешто шире, без обзира на међудржавне границе. Објављена је прошле недеље у гласилу Исламске државе Румијах, а ту су пре Хрвата и Срба прозвани „отпадници од вере“, тачније умерени муслимани који живе на подручју Балкана.
„Без обзира на то што њихове речи не треба занемарити, нужно је такво адресирање мете ставити у потпунији контекст. То значи да Хрвати и Хрватска долазе у фокус Исламске државе по дифолту. Јер, РХ је већ неколико година чланица Европске уније, чиме на себе преузима и ширу политику те асоцијације. Такође још и дуже је чланица НАТО, што има своју цену изражену у оваквој валути. Коначно, наша држава је била итекако упетљана у рат у Босни и Херцеговини, што је чињеница која има своју тежину па како год тумачили хрватску улогу у томе рату, добро или лоше“, наставља Калинић.
Срећа у несрећи: Ко зна где је та Хрватска?
С друге стране, саговорник из управе главног града Хрватске подсећа да тероризам Исламске државе у свету представља нови, друкчији модел организације. Док је Ал Каида још донекле била организована хијерархијски, овде је у питању дифузна структура, с лабаво повезаним ћелијама.
„Ако неки поклоник те политичке струје процени да би могао деловати, он ће то предузети на своју руку. Није му потребна оперативна координација с вишом инстанцом која би након чина преузела одговорност. Но срећа у несрећи је то што је Хрватска ипак маргинална у политичком, економском и војном погледу па нису случајно фокусирани на Париз или Лондон“, каже Павле Калинић.
С обзиром на то да се опасност не може негирати, у Хрватској се често спомиње управо Босна и Херцеговина као могуће исходиште напада на саму РХ. Ту се чују и паушалне, неодговорне процене, неретко у служби партикуларних, дневнополитичких интереса.
Златко Диздаревић, новинар и бивши босанско-херцеговачки дипломата с богатим искуством живота на Блиском истоку, такође сматра да ништа од изнесеног није немогуће. Било какве јасне процене се тешко могу изрећи јер је ова опасност веома флуидна појава којој не треба неки конкретан повод за акцију, него је утемељена на свеколиком, глобалном политичком хаосу и вековном експлоататорском односу Запада према Блиском истоку.
„Терористичка претња нашим просторима данас може бити лажна, у свету савремених комуникација она може бити и тек самопромовисање групице болесних глава. Али, подједнако тако може бити и реална јер на том трагу делују и организоване снаге у функцији великих освајачких пројеката. Као и појединци који су се јуче упознали у кафани па из фрустрације због одбачености и изолованости осећају потребу да и сами нешто херојски предузму“, констатује Диздаревић.
Он верује да се борба против такве опасности не може добити силом и ракетама, јер основа те агресивне реакције није у класичном војном одмеравању снага.
Циљана исламизација
„Занемаривањем социо-политичке и психолошке, као и вредносне димензије. Не можемо добити битку против тероризма. Ту нам је БиХ одличан пример. Наравно, сасвим је лажна теза да се у ту земљу враћају на хиљаде вехабија из Ирака и Сирије и који би били терористичка претња држави. Нити их је тамо било толико, нити их се толико може вратити. Уосталом, службе безбедности у БиХ имају веома професионалан однос према том проблему и располажу јасним увидом. Француска, Белгија или Велика Британија имају очито више проблема с тим питањем“, сматра Диздаревић.
„Основа драме у БиХ је много више упорна, систематска исламизација домаћег друштва које је овде увек било важнија супстанца него што је држава“, закључује Златко Диздаревић.
Према његовом мишљењу, то вишекомпонентно друштво Босне и Херцеговине се разара циљаном политиком споља, с коначним мотивом профитерске отимачине.
„Најбројнијој нацији, Бошњацима, се сугерише већ успостављена логика права на темељу броја, традиције и припадништва породици, у овом случају – исламу.“ Али када је реч о тероризму, тако се барем зна и против чега би требало деловати већ у корену.
