Прочитај ми чланакПредсједник Удружења ратних заробљеника Модриче Владо Драгојловић изјавио је да су ухапшени припадници ХВО-а одговорни за рације над Србима са почетка рата када је убијено више цивила и да је дио њих учествовао у сексуалном иживљавању над заробљеним Српкињама, а да неке од највећих крвника над Србима у Посавини и даље крије Хрватска.
Предсједник Удружења ратних заробљеника Модриче Владо Драгојловић изјавио је да су ухапшени припадници ХВО-а одговорни за рације над Србима са почетка рата када је убијено више цивила и да је дио њих учествовао у сексуалном иживљавању над заробљеним Српкињама, а да неке од највећих крвника над Србима у Посавини и даље крије Хрватска.
Он је нагласио да је био у групи од 1.300 Срба, који су из логора из Орашја уз гаранцију Европске заједнице требало да буду спроведени на српску територију, али су умјесто тога доведени у Оџак, гдје их је чекао шпалир војника и цивила који су почели да их туку већ при уласку у Сабирни центар.
„Жене су, недуго затим одвојили и вратили у села одакле су дошле да сједе у кућама као заштита од српске артиљерије и да буду сексуалне робиње хрватским војницима“, рекао је Драгојловић за „Вечерње новости“ и додао да су мушкарци и жене које су остали постали предмет свакодневног физичког и сексуалног иживљавања дојучерашњих комшија.
Он је подсјетио да су Срби тих дана били ангажовани на копању ровова за регуларну Хрватску војску /ХВ/.
„Копао сам ровове за најмање 15 регуларних бригада ХВ из Осијека, Вуковара, Велике Горице и за гардијске бригаде `Тигрови` и `Громови`, а припадници тих бригада и наше дојучерашње комшије били су звијери“, рекао је Драгојловић.
Он је нагласио да су Хрвати, када су усљед дејства Првог крајишког корпуса почели напуштати територију са собом повели и заробљене Србе.
„Тамо у Домаљевцу дочекао нас је Перо Винцетић, командант војне полиције Орашје, највећи крвник кога данас крије Хрватска. Логори у Орашју били су посљедњи круг пакла“, каже Драгојловић.
Он је истакао да лично познаје двојицу од десеторице недавно ухапшених Хрвата.
„Мате и Анте Живковић били су стражари у мом логору. Бивши министар спољних послова Хрватске Звонимир Шепаровић посјетио је логор 1993. године и стајао је на метар од мене“, присјећа се Драгојловић.
Он каже да је Винцетић представљајући Шепаровићу заробљене Србе рекао да је ријеч о најгорим злочинцима, иако су у том тренутку пред њим стајали заробљени цивили из Букове Греде, Орашја и Оџака.
„Шепаровић је на то рекао: `Шта рећи, зна се четници`“, присјећа се Драгојловић.
Његова најмучнија сјећања везана су за догађај када су Хрвати пред три брата Србина ставили избор да сами одлуче која двојица ће бити заклана, а који ће остати жив да би патио.
„Браћа су изабрала … Једног војника су убили тако што су му данима мокрили у чизму док му нога није иструнула“, рекао је Драгојловић.
Он се присјетио и злогласног скелеџије – Вука са Саве, који је превозећи заробљене Србе са једне на другу страну Саве тражио од стражара да му дају једног заробљеника да га закоље као „скеларину“.
„Најгору судбину имао је један војник Војске Републике Српске, кога су ножем кастрирали и укрцали у аутобус за размјену. Умро је прије него што је аутобус стигао на одредиште. Нашли су му тестисе у џепу“, рекао је Драгојловић.
