Прочитај ми чланак
Прогнани из Хрватске треба да остану без избегличког статуса, препоручила је у петак Агенција за избеглице Уједињених нација (УНХЦР). Као аргумент за то да сви они који су у „Олуји“, али и другим војним операцијама хрватске војске, отерани са огњишта више немају право да се зову избеглицама наводе да је прошло скоро 20 година од сукоба у бившој Југославији и да су се из темеља промениле околности које су довеле до расељавања.
У овој препоруци, коју избегличка удружења сматрају скандалозном, занимљиво је и то што је УНХЦР проценио да више не треба да постоје избеглице из Хрватске, али сви који су побегли од рата у Босни и Херцеговини могу и даље да имају овај статус.
– Једина околност која се променила је то што је Хрватска ушла у Европску унију и што сада не могу да дозволе чињеницу да постоје избеглице из ЕУ и то у Србији – каже за „Новости“ Владимир Цуцић, републички комесар за избеглице. – Овом одлуком игнорише се чињеница рата. Али она није правно обавезујућа и Србија је апсолутно неће уважити. Људи не треба да се плаше, јер ће овде и даље имати сва избегличка права. Реч је, ипак, о међународном преседану у области заштите људских права.
Иако то у овом тренутку нико не може да потврди, Србија би у процесу евроинтеграција могла да буде изложена притиску да прихвати препоруку УНХЦР и сама укине избеглички статус. У том случају, биле би доведене у питање и донације и решавање егзистенцијалних питања прогнаних.
Комесар Цуцић каже да је статус избеглица у Србији загарантован законом и да ће тако и остати. Против препоруке УНХЦР ће се жалити и тражиће пријем код генералног секретара УН Бан Ки Муна.
– Србија ће наставити све акције за помоћ нашем народу, али је питање како ће се понашати Хрватска. Они сада имају право да кажу да су на избегличку причу ставили тачку, да преговарају само са својим држављанима, а више нису дужни ни да праве програме помоћи прогнанима. Вероватно ће их уврстити у остале социјално угрожене – предвиђа Цуцић.
Да ће последица ипак бити, плаши се Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица. Он каже да су средства за стамбено збрињавање у Хрватској већ драматично смањена уласком ове земље у ЕУ.
– Хрватска не признаје наша станарска права и неће да врати станове у којима су Срби живели, али у 2010. и 2011. је ипак издвојила значајна средства за збрињавање оних који су испунили ригорозне услове и доказали да су потпуни бескућници – објашњава Линта. – Од 2012. тог новца је за трећину мање, па и људи који имају решења чекају у неизвесности да остваре право које им је обећано.
Како су права Срба у Хрватској поштована најбоље показује случај породице Кунић, која је побегла у „Олуји“ и у кућу им се уселио Хрват – објашњава Линта. – Добили су решење 2003. године да им се кућа враћа, а онда им је тај станар тражио одштету од 80.000 евра, за све што је уложио у кућу. Завршили су на суду, Кунић је изгубио пресуду и сада мора са каматама да исплати 180.000 евра. Кућа му је процењена на исту суму, дата је на лицитацију, тако ће на крају остати без ичега.
А предлог да се прогнанима укине избеглички статус прва је предложила Хрватска, и то још 2011. године, али су захтеве интензивирали након пуноправног чланства ЕУ. Према речима Владимира Цуцића, из Комесаријата за избеглице, више пута писано је УНХЦР, али су остали без одговора.
-Знамо да избегличка прича не може да траје бесконачно, али смо предлагали да о томе не разговарамо пре краја 2017. године, када би требало да се заврши регионални програм збрињавања.
ПОЛИТИЧКА ОДЛУКА
Дубоко незадовољство због препоруке УНХЦР изразило је и Министарство спољних послова. Они наводе да је одлуку донео високи комесар без консултација са државама чланицама УН и уз изричито противљење Србије као земље са највећим бројем избеглица из Хрватске:
– Србија је у више наврата на највишим нивоима у УН изразила недвосмислено неслагање са иницијативом УНХЦР за доношење неутемељене и очигледно политичке одлуке, с обзиром на то да нису омогућена одржива решења за положај избеглица, посебно за њихов одржив повратак у Хрватску.
У МСП наглашавају да, према правилима УНХЦР, приликом доношења одлука о укидању избегличког статуса морају бити консултоване заинтересоване државе, као и да се УНХЦР не само у потпуности оглушио о сопствена правила већ је, иако хуманитарна агенција, занемарио стварни положај избеглица из Хрватске.
– Таква једнострана одлука је без преседана у досадашњој пракси УНХЦР, која се увек заснивала на консенсусу заинтересованих држава о питањима овакве тежине – поручују из МСП.
(Новости)
