Прочитај ми чланак

Храст поремећеног здравља!

0

 

hrast12
(telegraf.rs)

Министарство енергетике у одговору Скупштини наводи да је на основу утврђеног стања и извршене процене Завод за заштиту природе констатовао да нема законске основе да се стабло у Савинцу стави под заштиту.

Храст на траси ауто-пута Београд-Прељина није под заштитом државе, а има “видне ознаке поремећеног здравственог стања“, поручује Министарство енергетике.

Претходно је посланик “Зелених Србије” Иван Карић, у посланичком питању упућеном ресорном министарству, питао да ли храст са записом има статус заштићеног природног добра и уколико не ужива такав статус, зашто се не заштити као природно добро.

Министарство енергетике, у писаном одговору који је стигао у Скупштину, навело је да на основу утврђеног стања и извршене процене могућности покретања поступка за заштиту, Завод за заштиту природе је констатовао да нема законске основе да се стабло храста у Савинцу стави под заштиту.

Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.

У одговору који је потписала министарка Зорана Михајловић, између осталог, наводи се да се то дрво не налази у Регистру заштићених природних добара, да нема такав статус и да никада није стављено под законску заштиту.

Министарство је, у детаљном објашњењу, навело да је “храст у Савинцу стабло велике старости и импозантних димензија, а да је уочљиво да има видне ознаке поремећеног здравственог стања и да се налази у завршној фази развоја, која води ка крају његовог животног века”.

Такође, стабло има доста сувих грана и централни део крошње је сув, а према стручном искуству код стабла те старости унутрашња трулеж је интензивнија него што се види споља, прецизирали су из Министарства.

Стаблу у таквом стању, наводи се, тешко је помоћи применом било каквих активних мера санације и заштите, а најчешћа мера која се користи у тим ситуацијама је уклањање сувих грана, што доводи до тога да се изглед стабла битно мења, губи његова изворност и репрезентативност.

С друге стране, управо крошња и изглед стабла представља основне критеријуме за вредновање природног добра и евентуално предлагање за заштиту.