Pročitaj mi članakBeograd -- Na više od milion adresa građana u Srbiji pristižu rešenja za plaćanje naknade za odvodnjavanje, za ovu i prošlu godinu, od oko dve i po milijarde dinara.
Приходи остварени од накнада за воде, дакле и од накнаде за одводњавање, користе се за финансирање послова од општег интереса у области управљања водама. А то су уређење водотока и заштита од штетног дејства вода, уређење и коришћење вода, заштита вода од загађивања, изградња, одржавање и управљање мелиорационим системима, изградња, одржавање и управљање регионалним и вишенаменском системима – истичу у Дирекцији за воде при Министарству пољопривреде и заштите средине.
Ова накнада, сама по себи, изазива револт грађана, којима није јасно „шта им се то одводњава“ и зашто двогодишњи намет мора да се плати одједном, пишу Вечерње новости.
Да ни до сада није постојала баш савршена „сарадња“ по питању пуњења буџета накнадом за одводњавање, коју плаћају власници кућа, односно грађевинског земљишта на коме су оне саграђене, као и власници пољопривредног и шумског земљишта, показују и званични подаци буџета. У 2014. су, у то име, грађани у буџет уплатили укупно 62,5 милиона динара.
Иако су власници пољопривредног земљишта добили убедљиво највеће накнаде за одводњавање, које су различите од једног до другог региона, посебан „удар на џеп“ добили су власници кућа, који за скромне окућнице треба да плате по неколико хиљада динара. И то одмах.
“Имамо викендицу од 36 квадрата подигнуту на 13 ари плаца”, жали се читалац „Новости“ из Јарковаца код Инђије.
“Стигло нам је решење за накнаду за одводњавање на 1.610,83 за ову и још толико за прошлу годину. Сада треба одједном да од мале пензије уплатим 3.222 динара, јер на решењу пише да се плати у року од 15 дана. Иначе, прете каматама и принудном наплатом. Не знам зашто и ово не бисмо могли да платимо на рате, као што плаћамо порез на имовину”, прича он.
Решења пише и доставља Пореска управа Србије, на основу података Републичког геодетског завода о власницима, односно корисницима пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта на територији Србије. Ова накнада раније је била приход водопривредних предузећа. Сада је приход буџета. И, према доступним подацима, повећала се за 2015-2016. у односу на 2013-2014. годину.
Надлежност да прати наплату ових јавних прихода припада Министарству пољопривреде, а употреба прикупљеног новца дефинисана је прописима.
“Средства остварена од накнада за воде, у 2014. години употребљена су за финансирање изградње вишенаменских брана, изградњу и реконструкције објеката за снабдевање водом за пиће и санитарно-хигијенске потребе, постројења за припрему воде за пиће, магистралних цевовода и резервоара, изградњу и реконструкцију објеката за сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода и заштиту вода од загађивања”, речено је „Новостима“ у Дирекцији за воде при Министарству пољопривреде.
“Средства су употребљена и за уређење водотока и водних објеката за заштиту од поплава, за одржавање објеката за одводњавање, уређење водотока и заштиту од поплава, ерозије и бујица, спровођење одбрана од поплава, израду планских докумената за управљање водама, израду техничке документације за водне објекте, као и осталих послова од општег интереса”, додају они.
Ако Министарство финансија буде поштовало препоруку Државне ревизорске институције, грађани би убудуће бар могли да очекују да их држава не дужи за две године одједном на име накнаде за одводњавање. Државни ревизори су, контролишући завршни рачун буџета Србије за 2014. годину, утврдили да су грађани током те године у буџет уплатили укупно 65.017.000 динара на име ове накнаде. После контроле, ДРИ је у децембру прошле године, изрекла и препоруку Министарству финансија – Пореској управи, да „ради благовремене наплате прихода, дуг и задужење обвезника обрачуна у текућој години када је дуг и настао“.
