Годишњица масовног стрељања у у Крагујевцу 1941. – Сећање на Шумарице

10:34 21.10.2023.

На данашњи дан, 21. октобра 1941. године, у Крагујевцу и околини догодило се масовно стрељање, један од најтрагичнијих догађаја у окупираној Србији у Другом светском рату.

Немачка казнена експедиција извршила је тада масакр, у знак одмазде, над више хиљада српских цивила.

Добри услови за вожњу, камиони на Батровцима и Хоргошу чекају пет…

У савременој Србији дан масакра у Крагујевцу, 21. октобар, обележава се као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

Српска православна црква канонизовала је страдалнике и они су проглашени за новомученике.

Повод за стрељање били су немачки губици у борби са јединицама покрета отпора 16. октобра на путу Крагујевац – Горњи Милановац, на пола пута између села Бара и Љуљака. Немачке трупе су на том путу дочекане тада у заседи. Била је то заједничка заседа припадника НОВЈ (партизани) и ЈВуО (четници). Погинуло је 10 немачких војника, а 26 је рањено.

У Србији данас облачно, топло и ветровито

У одлуци о стрељању у Крагујевцу и околини, немачки окупатор је применио драконску одредбу из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 за рањеног.

Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршић, Илићево, Грошница а 21. октобра у граду Крагујевцу, делимично и 20. октобра.

Између осталих, Немци су тада ухапсили и одвели на стрељање и ђаке виших разреда гимназије, од петог до осмог разреда.

У складу са наредбом генерала Бемеа одлучено је да се с циљем одмазде стреља 2.300 лица. Наређење је издао мајор Ото Деш, заповедник 749. пука, чије је средиште било у Краљеву.

Наређење је одатле упућено мајору Паулу Кенигу у Крагујевац.

Патријарх Порфирије изјавио саучешће поводом напада на православни…

Крајскомандант Ото фон Бишофсхаузен сугерисао је да су околна села, како се изразио, „легло комуниста и бандита”, док је сам град Крагујевац био углавном мирна средина. Отуда су се хапшења и стрељања догодила у околним селима.

Није заправо тачно познато колико је људи тада ухапшено, а према проценама приведено је између пет и шест хиљада грађана, без икакве селекције.

Углавном су хапшени мушкарци старости између 16 и 60 година.

Ухапшени су смештени у топовске шупе ранијег артиљеријског пука „Танаско Рајић”.

Извршиоци стрељања били су припадници Вермахта, и то Првог батаљона 724. пешадијског пука, као и припадници Трећег батаљона 749. пешадијског пука.

Према до сада познатим подацима, убијено је 2.796 особа, од тога 412 у околним селима, остали у Крагујевцу.

Сваке године у Спомен парку у Шумарицама одржава се „Велики школски час”, манифестација којом се подсећа на масакр који се догодио у том граду октобра 1941, један од најтрагичнијих догађаја на тлу окупиране Србије у Другом светском рату.

Одлука о изградњи Спомен парка донета је 1953. године као вид сећања на страдалнике. Те године први пут је приређена организована комеморација. Спомен парк је потом деценијама дограђиван.

Меморијални комплекс на којем се налази 30 масовних гробница обухвата простор површине 352 хектара.

Од 1971. постоји манифестација „Велики школски час”, а од 2012. године 21. октобар, дан масакра у Крагујевцу, у Србији се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, наводи Танјуг.