Трговачка фирма са једним запосленим "Естуар" из Београда без конкуренције добија милионске послове од Јавног предузећа "Скијалишта Србије" продајући српским ски-центрима опрему своје партнерске аустријске компаније која служи за контролу и наплату карата скијашима, открива Пиштаљка.

Фирма “Естуар”, која је пре три године променила власника, назив и прешла са угоститељске делатности на велетрговину, је са аустријским партнером, фирмом „Аксес“ (Аxесс АГ), постала добављач опреме на Старој планини и Златибору а однедавно и на Копаонику, пише Пиштаљка.

Успон “Естуара” био је муњевит. Власник ове фирме Саша Драшковић 2017. године преузео је фирму “АЗКВМС” која се бавила припремом и послуживањем пића. У кратком року, од предузећа које је пословало са губитком и без прихода направио је привредно друштво које добија значајне послове са државним фирмама и јавним медијским сервисом.

Драшковић је у априлу 2017. преузео фирму, променио јој име, делатност и адресу а већ у јулу 2018. године заједно са својим аустријским партнером, фирмом „Аксес“, победио на јавној набавци ЈП „Скијалишта Србије“ за систем контроле проласка скијаша на жичарама Старе планине, вредан 31,7 милиона динара.

На овој јавној набавци “Естуар” и “Аксес” су били једини понуђачи, а вредност њихове понуде била је за само 313.100 динара нижа од процењене вредности.

У октобру исте године, са својим аустријским партнером „Естуар“ обучава запослене у „Скијалиштима Србије“ за рад на системима контроле проласка скијаша и продаје карата. Наредне 2019. године „Естуар“ и „Аксес“, поново као једини понуђачи, побеђују на новој набавци „Скијалишта“, овога пута за опрему на планини Златибор – скијалиште Торник. Вредност уговора била је 40,9 милиона динара, а процењена вредност од стране наручиоца већа за само 17.955 динара.

Коначно, „Естуар“ побеђује и на главном српском скијалишту – Копаонику – када је у лето ове године добио уговор вредан 209,9 милиона динара, поново као једини понуђач. Вредност понуде овога пута је била нижа од процењене вредности за само девет динара. Понуда „Естуара“ износила је 209.999.991,00 динара, а процењена вредност од стране наручиоца била је 210.000.000,00 динара.

Како су нам у ЈП „Скијалишта“ објаснили, оваква пракса понуђача није неуобичајена, будући да имају увид у процењене вредности из Плана јавних набавки „што је случај и код многих других јавних предузећа”.

Овај блицкриг „Естуара“ наишао је на отпор дотадашњег монополисте, привредног друштва „Спарк системс” из Футога који је био дугогодишњи партнер ЈП „Скијалишта“ у претходном периоду, заједно са својим аустријским добављачем, предузећем Скидата.

Фирма из Футога поднела је ове године захтев за заштиту права Комисији за заштиту права понуђача у јавним набавкама зато што је набавка на Копаонику вршена у јеку кризе са ковидом, тврдећи да постројења њеног партнера нису радила и да нису могли да одговоре на услове који су фаворизовали другу аустријску фирму.

„Скијалишта“ су тражила нови начин контроле уласка који је до тада подразумевао покретне шипке и једнострану бежичну контролу која спречава улаз скијашима на жичару уколико немају ски-пас. У новој јавној набавци је тражено да бежична контрола уласка буде обострана да би се избегла ситуација да се пролаз не отвара ако је скијаш у неком џепу затурио карту ски-паса, као и да пролаз од сад контролишу враташца, а не покретне шипке.

У одговору на приговор, „Скијалишта“ су указала да са досадашњим добављачем система контроле „Скидатом“ већ дуже имају проблема јер не жели да обезбеђује софтверску подршку за старије моделе ски-пас капија, чиме злоупотребљава фактички монополски положај. Надају се да ће нови провајдер омогућити дугогодишње коришћење система без замене уређаја.

Комисија за заштиту права понуђача одбила је у мају захтев футошке фирме и њеног партнера из Аустрије. Из образложења се, међутим, не може јасно извести закључак зашто су ЈП „Скијалишта“, па и Комисија, уверени да и нови добављач – „Естуар“ и његов партнер „Аксес“, када постану монополисти, неће покушати да искористе свој положај на сличан начин као претходници. Као одговор на ову дилему, у писаном одговору ЈП „Скијалишта Србије“ Пиштаљци се само наводи да је „набављена потпуно нова и некоришћена опрема, која је савремена и користи се и у светски познатим ски-центрима”. Додали су да је јавна набавка спроведена „због проблема у раду постојећег система и нефункционалности софтвера који није задовољавао потребе рада предузећа”.

Саша Драшковић, власник „Естуара“, пре него што је загазио у послове контроле проласка скијаша, према писаној изјави достављеној Пиштаљци има „20 година радног искуства у државним органима и Телекому Србија”, где је био ангажован у сектору информационих технологија. Пиштаљка га је пронашла и у регистру АПР-а где је био регистрован као власник угоститељске радње „Куба Р” (Цуба Р) у Београду. Ову радњу је регистровао у јануару 2016. године, а одјавио ју је већ у децембру да би после тога регистровао нову – за одржавање објеката под именом „ДМС-услуге“ са седиштем у Сопоту. Ова радња и даље је активна. Драшковић је према регистрима АПР-а и један од двојице заступника удружења грађана „Кубизам” са седиштем у Београду.

„Радње које помињете биле су регистроване као додатна делатност из радног односа и нису биле моја примарна делатност у том периоду”, објаснио нам је Драшковић.

Финансијских података о предузетничким активностима Драшковића нема, но интересантно је да упркос приходима од „Скијалишта“ и неких других пројеката, „Естуар д.о.о.“ не бележи високи нето профит, пре свега због високих трошкова пословања. Нето добитак за прошлу годину ове фирме је износио само 493.000 динара, а 2018. године скоро сто хиљада динара мање.

Поред ЈП „Скијалишта“, „Естуар“ је победио и на јавној набавци општине Чајетина, за систем контроле приступа и продаје карата за Голд гондолу Златибор. У јавној набавци са два понуђача победила понуда „Естуара“ од 17,6 милиона динара јер је комисија за јавне набавке проценила да је само она исправна.

Други понуђач на тој јавној набавци било је предузеће „Спарк системс” из Футога, досадашњи партнер ЈП „Скијалишта Србије“, чија понуда није узета у обзир зато што образац цене није био исправно попуњен. Победничка понуда „Естуара“ у овом случају није била минимално испод процењене вредности. Општина Чајетина којом руководи Милан Стаматовић проценила је ову набавку на 25 милиона динара, а Естуарова победничка понуда износила је 17.582.000 динара.

Општина Чајетина је прихватила понуду фирме „Естуар“ у којој се налазе цене за само две од осамнаест ставки из конкурсне документације, док је понуду конкурентске фирме на овом тендеру од 23,3 милиона динара одбацила као неприхватљиву због формалних грешака управо при навођењу структуре цене. „Естуар“ је понудио цене само за контролне капије и продајна места, док је за рачунаре, софтвер и комплетну другу опрему и услуге понудио јединичне цене од по један динар. „Спарк системс“ је направио грешку јер се множењем количина са јединичним не добијају износи навадени у понуди.

Поред ових послова „Естуар“ учествује и у једном од пројеката од јавног значаја – изградњи гондоле на Копаонику која повезује село Брзеће у подножју планине са ски-центром на врху.

У јеку епидемије ковида у Србији, ЈП „Скијалишта Србије“ организовало је јавну набавку вредну 22,5 милиона евра на којој је победила италијанска фирма Леитнер АГ као носилац посла уз неколико домаћих фирми међу којима је и „Естуар“. Изградња гондоле од Брзећа до Копаоника је закључком Владе Србије проглашена пројектом од посебног значаја, а у јавној набавци у која је почела само два дана пре проглашења ванредног стања у Србији пристигла је само једна понуда.

„Естуар“ је уз свог аустријског партнера „Аксес“ учествовао у још једној победничкој понуди везаној за гондолу код Брзећа. Као једини понуђач, група који предводи беорадска фирма „Елкомс“, а у којем су још и „Брзмин“ из Брзећа и поменути „Естуар“ и „Аксес“ градиће недостајућу инфраструктуру за гондолу „Брзеће-Мали Караман”, по систему „кључ у руке”, за 116 милиона динара.

Према наводима из „Естуара“ њихова партнерска фирма „Аксес“ је „глобално доминантна компанија” у области информационо-комуникационих технологија. „Естуар“ је њихов ексклузивни заступник за Србију, Црну Гору и БиХ.

Естуар победник и у РТВ-у

Саша Драшковић успео је да своју делатност прошири и на услуге медијима. На свом сајту ова фирма се похвалила да ради инсталацију сценске расвете у новом студију РТВ-а у згради овог јавног сервиса код Новог Сада која је недавно обновљена. На сајту РТВ-а може се пронаћи податак да је „Естуар“ као носилац групе понуђача добио посао вредан готово 475 милиона динара. Друга понуда пристигла на овај конкурс, конзорцијума аустријске, мађарске и грчке фирме, одбијена је јер је превазишла процењену цену јавне набавке, уз још неке процедуралне пропусте. Драшковић је за Пиштаљку изјавио да је у овој јавној набавци његова фирма заступала једну од водећих светских компанија „Ари” (Арри). Уз „Естуар“ као чланови групе учествовали су „Сага“, „Про видео“ и „Светлост театар“. Инсталација опреме је два пута одлагана зато што зграда још није била завршена, односно нису били обезбеђени услови за инсталацију осетљиве опреме.

Извор: pištaljka