Инжењер Петар Родић патентирао плутајуће хидроелектране, а његов изум признат у Заводу за интелектуалну својину. Цена улагања по киловату упола је нижа у односу на постојеће хидроелектране.

Патент који може да олакша и појефтини производњу струје недавно је и признат у Заводу за интелектуалну својину. Инжењер Петар Родић из Београда неколико година је разрађивао идеју како да ефикасније искористи енергију воде. Проналазак – плутајућа хидроелектрана – пријавио је 2010. године. Она користи кинетичку енергију воде, река, потока и канала, а цена улагања по једном киловату упола је нижа у односу на постојеће хидроелектране.

УСКОРО ПРОТОТИП

– Тренутно преговарам са двојицом заинтересованих инвеститора, да се направи прототип плутајуће хидроелектране – каже Родић.
– Мини-хидроелектране се у Србији већ граде последњих двадесетак година, али је уз ово решење процес једноставнији и јефтинији.

– Све досадашње хидроелектране користе потенцијалну енергију, а то подразумева бране и акумулациона језера са врло тешким климатским променама, неприступачним условима – објашњава наш саговорник.

– Када је реч о мојој плутајућој хидоелектрани, она је причвршћена уз обалу, а обликом који подсећа на левак постиже се веће брзина воде пред улаз у турбине.

А снага која зависи од водотока може да буде од пет киловата до 50 мегавата. Цена улагања по једном киловату, ако је конфигурација терена повољна, може да буде и до 80 одсто нижа неко код постојећих хидроелектрана.

Како овај проналазач каже, још од Теслине Нијагаре 1895. и Ђетиње 1900. до данашњих дана, ништа се значајно није догодило у претварању енергије воде у електричну.

– Дакле, човечанство је преспавало више од једног века – каже Родић. – Посегли смо за термоенергијом, експлоатишући угаљ, енергијом таласа, ветра, атомском енергијом…

А струје нема па нема! Тврдим да применом овог патента не бисмо никада долазили у ситуацију да потрошачима зафали струје. Сећам се да сам за време оних великих поплава 2006. године пролазио земунским кејом и помислио како је ту пред нама невероватна енергија, али да је потребна „канта“ да се та енергија „захвати“.

Родићеве хидроелектране користе кинетичку енергију воде из потока, река и канала, снаге, која зависи од водотока, од пет киловата до 50 мегавата. За разлику од постојећих мини-хидроелектрана, његов принцип је да се сужавањем пред турбином вода убрза и тиме добије већа снага.

– Најдаље су отишли Енглези, Канађани и Хрвати, али је ово што сам урадио, ипак, потпуно другачије – прича Родић. – Ниједна од хидроелектрана које постоје нема толику ефикасност, јер не убрзавају воду пред улаз у турбине. На потезу од 17 километара дуж Тисе, од Аде до Сенте, свака металопрерађивачка фабрика била би у стању да направи плутајуће мини-хидроелектране, које би правиле струју једнако као Ђердап.

РЕШЕЊЕ

– Мој патент могао би да се постави уз већ постојеће фабрике струје и да користи снагу воде која излази из претходне електране – каже Родић.

(Вечерње новости)

Ознаке: јефтина струја, Петар Родић, српски проналазач, хидроелектрана