Средишњим делом данашње Немачке протезала се некада србска граница Лимес сорабицус (Limes sorabicus) са местима основаним од стране Срба као што су Хамбург, Хановер и Нирнберг. Остаци тих северних Срба познати су под именом Лужички Срби. Њих чине остаци два српска племена: Милчани и Лужичани. Они себе зову Срби, а нас Јужни Срби.

 

Област северно од реке Лабе је до 18. века била српска, а погранична племена покорили су Франци, . Око 400 године с. е. живели су на ушћу Рајне у море, бавећи се пљачком и покоравајући околна српска племена. Франци су ширећи свој утицај стигли до царстава под Карлом Великим.

Покорили су Тетовце (Тетмарконес/Tetmarcones), Маршане (Маркоманес/Marcomanes , познате данас као Маркомане), Хете (Холкатес/Holcates) што долази од лужичке речи холци, момци (слов. хлапци). То је данашњи Холштајн (нем. Holstein, шупља стена).

Равничарска је област, а њен југоисточни део зове се Травенија и пун је србских топонима. Такав је рецимо Олденбург, који се до 1127 године звао Стариград, а потом је писан као Олденбург (Oldenburg, буквално Стари град), због тога што су Франци у десетом веку престали да користе слово „р“ као самогласник. Како су га погрешно чули, тако су га погрешно записали, као што су то радили Енглези са речима старих Брита.

Срби у овим областима су се чврсто држали својих обичаја. Хелмолд каже да никако нису хтели да се одрекну својих кућних заштитника, тј. Славе. Доказ да се заиста ради о српским областима је и данас чувена раса коња Холштајнски препонаш. Она је потпуно бела као и липицанери. Такви белци су укрштани хиљадама година од стране српских свештеника који су их користили у храмовима за обред богу Световиду.

 

Југоисточно од Хамбурга налази се област Хумфелд (Humfeld/Хумине или Захумље), у којој је живело племе Барди (Брадани), у историји познати као Лонгобарди. Они су пре 13. века покорени од стране Франака.

Источно до њих живели су Срби Дервани (Деревљани), на чијем подручју се у десетом веку одиграла Видовданска битка, у којој је на превару страдало 120.000 Срба, по немачким хроникама.

Ко данас памти да се град Линеберг некада звао Глинобор, у коме је живело чувено племе Глињана (Glinones/Глинонес)? Или да се у подручју званом Хановерска српска земља (нем. Hanoverisched Wendland/Хановерисцхед Вендланд) говорило полапско-србски.

У подручју Нирнберга постоје гранични каменови из раног средњег века између Срба и Франака.

А западније од од овог подручја и данас је пуно српских топонима, како западно тако источно од Рајне, која је и сама српски назив.

Такви су Базел (село Ба), Фрајбург ин Бразгау (Слободни град у жупи Брус), Стразбур (до петог века Бродница), Висбаден (Бaњa Високо), Кобленц (Опленац), Келн (Кална), Солинген (Солин), Утрехт (Валета), Амстердам (Славеноград)!?

Ознаке: карта Лужичких Срба, Лужички Срби у раном средњем веку, Немачка у раном средњем веку, стара карта Немачке, стари Срби