Прочитај ми чланакДанас је најврелији дан топлотног таласа, а температуре су целог овог лета изузетно високе. Шта нас чека ако Земља постане још топлија?
Екстремне температуре су директна, опипљивија и смртоносна последица наше потрошње фосилних горива. Повећање нивоа угљен-диоксида у атмосфери заробљава топлоту, што у основи мења наш климатски систем.
На хиљаде смрти због врућине
„Како температура расте, ледени покривачи се топе, мора расту, урагани постају све интензивнији, обрасци падавина се мењају. Суша и поплаве наносе огромну економску штету и стварају политички хаос, а већа је вероватноћа да ће вас екстремне врућине директно убити“, каже за Роллинг Стоне Мајкл Ман, научник за климу из Пен Стејт Универзитета.
Светска здравствена организација предвиђа да ће високе температуре повезане са климатском кризом узроковати 38.000 додатних смртних случајева годишње широм света између 2030. и 2050. године. Недавна студија објављена у часопису Натуре Цлимате Цханге показала је да ће до 2100. године, ако емисије горива наставе да расту, 74 одсто светске популације бити изложено топлотним таласима довољно врућим да убију.
„Што се више загревате, имате више топлотних таласа. Што више топлотних таласа имате, више људи умире. То је прилично једноставна једначина“, каже Мајкл Вехнер, научник из Националне лабораторије Лоренс Беркелеј у САД.
Екстремна врућина већ трансформише наш свет на суптилне и не тако суптилне начине. У Немачкој су званичници били приморани да ограниче брзину на аутопуту због страха да ће се пут савити од врућине. Зоне станишта за биљке и животиње се мењају, приморавајући их да се прилагоде топлијем свету или умру. У извештају УН -а откривено је да је милион врста у опасности од изумирања у наредним деценијама.
Друга студија истраживача са МИТ-а сугерише да би повишене температуре и влажност могли учинити да велики део Јужне Азије, укључујући делове Индије и Пакистана, буде превише врућ за живот људи до краја века.
Арктик убрзава загревање
Од индустријске револуције, температура Земље порасла је за један степен Целзијуса. Како сагоревамо све више фосилних горива, загревање се убрзава. Девет од фесет најтоплијих година у забележеној историји догодило се од 2005. године.
Али загревање се не дешава свуда истом брзином. На пример, Арктик се загрева два пута брже од остатка света. Зашто? Лед и снег су високо рефлектујући и одбијају сунчеву светлост назад у свемир.
Али како се арктички регион загрева, море и копнени лед се отапају, откривајући све отвореније копно и океан, који су тамнији и апсорбују више топлоте. Како температуре расту, пермафрост се топи, ослобађајући метан, снажан гас који додатно убрзава топљење. Гренланд је усред једне од највећих сезона топљења икада забележених, са температурама далеко изнад нормале.
И како се Арктик загрева и суши, он гори. Ове године дошло је до незапамћених пожара, а од јуна је широм региона беснело више од 100 великих пожара.
Осим ако нације света ускоро не предузму драматичне мере, предстоји нам загревање од најмање три степена Целзијуса до краја века, чинећи Земљу топлом као што је била пре три милиона година током плиоценске епохе, много пре него што је дошао Хомо сапиенс.
„Људска бића дословно никада нису живела на планети тако врућој као што је данас“, каже Вехнер.
Топлији свет био би радикално другачији од оног који познајемо сада, с градовима поплављеним растућим морима и епским сушама које претварају прашуме у пустиње.
Погубни утицаји врућине на људско тело
Ако се равнотежа између телесне температуре и температуре спољног света превише поремети, тело брзо примењује свој једини систем хитног ослобађања топлоте: знојимо се.
Међутим, да би знојење било ефикасно, вода мора испарити. Висока влажност је зато потенцијално смртоносна јер ваздух, већ напуњен водом, има мали капацитет да дода још воде, па зној једноставно стоји на површини.
Губитак воде знојем само по себи представља опасност по здравље. Просечна особа садржи око 40 литара течности. По врелом дану, када се тело бори да се не прегреје, особа може лако изгубити литар зноја на сат. Када тело изгуби један литар, основне функције су ослабљене. Кад изгуби пет, наступа умор и вртоглавица. Десет литара омета слух и вид и вероватно ћете се онесвестити – стање познато као топлотни удар.
Али ако је превише топло и влажно, чак ни пијење воде неће помоћи. Како телесна температура расте, тело покушава да се расхлади пумпањем све више крви у капиларе. Срце брже пумпа, пулс убрзава. Како тело губи воду, наша крв постаје гушћа и теже се покреће. На крају, најважнији органи не могу да издрже, а неуролошки систем тела почиње да се руши. Зенице постају проширене. Знојење престаје, а кожа је врућа и сува на додир. У том тренутку, ако се температура тела не смањи одмах хитним мерама хлађења, попут паковања за лед или урањања у хладну воду, особа би могла умрети од топлотног удара.
Психолошки утицаји екстремних врућина очигледни су за свакога ко се икада осећао нервозан по врелом дану. Када температуре порасту, стопе самоубистава могу да порасту, као и наша спосбност да се концентришемо, радимо, учимо.
Веза између врућине и насиља посебно је интригантна.
„Све је више доказа о психолошком механизму на који утиче топлота, иако још не можемо тачно рећи шта је то“, каже Соломон Хсианг, професор јавне политике на Берклију.
Неки научници спекулишу да више температуре утичу на неуротрансмитере у мозгу, што резултира нижим нивоима серотонина, за шта се показало да доводи до агресивног понашања. Тако растућа топлота може буквално променити хемију у нашем мозгу.
Градови – највеће жртве
Како се свет буде загревао, градови ће проћи најгоре. Грађени су од бетона, асфалта и челика, материјала који током дана упијају и појачавају топлоту, а затим је зраче ноћу.
Клима уређаји издувају врућ ваздух, погоршавајући проблем нагомилавања градске топлоте. На пример, центар града може бити чак шест степени топлији од околине. Овај феномен, који се назива „урбано топлотно острво“, утиче на већину градова у свету.
Најгори здравствени ефекти растуће врућине често се јављају ноћу, када ке угроженим људима, попут старијих особа, преко потребна прилика да се охладе. Без те шансе могу подлећи топлотном удару, дехидрацији и срчаном удару. Чини се да се то догодило током топлотног таласа који је погодио Европу 2003. године, убивши 70.000 људи, углавном у зградама без клима уређаја.
Неки градови експериментишу са белим крововима. Идеја је да се промени рефлексија крова тако да се одбија више светлости – па зграда апсорбује мање топлоте. На пример, Њујорк је увео правила о белим крововима у своје грађевинске прописе још 2012. године.
Немачки град Штутгарт покушава да реконструише проток ваздуха у целом граду. Штутгарт је индустријски град окружен стрмим брдима у дну речне долине, где се задржавају топлота и загађени ваздух. Урбанисти су изградили бројне широке путеве оивичене дрвећем који функционишу као вентилациони ходници и помажу да се чисти, хладан ваздух спушта са брда. Званичници су такође забранили подизање нових зграда на одређеним падинама како би се ваздух кретао.
Градоначелница Париза Ан Хидалго планира да створи „урбане шуме“ у центру града.
Клима уређаји – део проблема
Тренутно је једина технологија која се примењује у великој мери против екстремне топлоте клима уређај. Без клима уређаја, свет какав данас познајемо не би постојао.
Климатизација је једна од оних парадоксалних модерних технологија која ствара исто толико проблема колико их решава.
Као прво, потребно је много енергије, од које већина долази из фосилних горива. Климе и вентилатори већ чине 10 одсто светске потрошње енергије.
Глобално, очекује се да ће се број климатизационих јединица учетворостручити до 2050. Чак и узимајући у обзир скроман раст обновљиве енергије, емисија угљеника из свих ових нових клима уређаја би довела до додатног повећања глобалне температуре до 2100. године.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 31, 2021
