Прочитај ми чланак
– генерал Божидар Делић
– Лозанка Радоичић, мајка погинулог борца и председник удружења родитеља „Вера, нада, љубав“
– адвокат Владимир Штрбац
Амфитеатар VI Правног факултета Универзитета у Београду.
(veranadaljubav.org, Србин.инфо)
Гора листа, жали док је зима
Мајка сина, жали док је жива
Из те жалости, туге и бола за убијеним сином, родитељима, братом, сестром, пријатељем, изникло је Удружење родитеља „Вера, Нада, Љубав…“
Помислићете „Зар још једно…?“
Битка на Кошарама је узела многе животе са обе стране.
Званичне информације говоре о више од 60 страдалих војника ВЈ на подручју карауле Кошаре, међу којима и руски добровољац Булах Глебович.
Званични губици ОВК су око 150 мртвих али сматра се да их је било много више. Осамдесет одсто мртвих ОВК потичу са Косова и Метохије, мада се не зна тачно колико је било из Албаније и Македоније.
Званичне информације говоре о три страна држављанина погинула на Кошарама.
Два НАТО војника, Француз Арнод Пјер (1971) и Италијан Франческо Ђузепе Бидер (1961) као и Мурад Мухамед Алија из Алжира.
Током битке је уништено и 5 албанских тенкова, и тенковска офанзива је сломљена.
Не, ово је једино. Једино Удружење које су основали родитељи чији су синови убијени као голобради младићи као и они мало старији од којих многи за собом нису оставили потомке. Родитељи оних који су одведени из својих домова а до данас немају никаквог трага о њима.
Удружење које је посвећено, пре свега, пострадалима, убијеном, киднапованим и заробљеним на Косову и Метохији.
Нама не треба много. Основни услови за рад, да имамо где и на чему да радимо. Да све податке везане за страдања на Косову и Метохији сaкупимо на једном месту. Да контактирамо са породицама, обиђемо их бар за годишњице страдања њихових синова. Онима који још не знају где су им синови, родитељи…, помогнемо да на достојанствен начин, траже своју децу.
Има много мајки које не знају где да пале свеће за своје синове. Разум и срце су у раскораку. Како да се помири с тим да јој син никада више неће доћи? Можда је још жив?
Због таквих и тих породица помозите да нам бар туга за нашом децом буде лепа. Једино што нам је остало су лепа сећања на дане проведене с њима и туга. Не дамо никоме да нам то укаља.
Из тог разлога тражимо помоћ. Тражимо поштовање за све пострадале. За све оне који нису оставили за собом никога сем успомена. Тражимо помоћ да има ко да их чува даље. Да не нестану сутра када нас, њихових родитеља, не буде више.
Хоћемо да испричамо причу о онима који нису хтели да им Србија буде резервна домовина. О онима који су веровали да су у свом дому најсигурнији а управо из тих домова одведени на пут са кога се до данас нису вратили.О онима који нису из Србије али су својом крвљу натопили косметску земљу, где су дошли да помогну браћи по Вери, да бране Србију. Да онима, које су оставили за собом, упутимо захвалност и упознамо мајку, сестру, кћер…, таквих јунака и забележимо њиховње приче.
Да свака мајка исприча бар једну, своју причу о свом сину. Да деца која не памте оца, бабу, деду, ујака, стрица, од својих родитеља, сазнају ко су и какви су људи били.
Да својим причама „оживимо“ наше синове, родитеље, браћу, сестре. Да наши синови који нису за собом оставили потомке и сви остали „надживе“ своје родитеље. Да им обезбедимо бар један дан у години када ће Србија причати о њима у име Вере, Наде и Љубави. Уз помоћ Господа Бога.
