Прочитај ми чланакМишљење да је нормалан крвни притисак 120 са 80 и да су све вредности преко тога сигнал да се треба обратити кардиологу, више не важи. Издате су нове смернице, по којима је промењен износ нормалног притиска за 10 и он сада износи 130 са 80.
Европско кардиолошко удружење прошле године је издало нова упутства, по којима је нормалан притисак онај до 140 систолни (горњи број у мерењу крвног притиска) и 90 дијастолни (доњи број). Међутим, ни то више не важи. Донети су нови медицински водичи, којим је смањен износ нормалног притиска на 130 са 80.
Стручњаци су се одлучили на овај потез и поново спустили те вредности, јер сматрају да у свету стално расте број гојазних људи и оних који се лоше хране, а који имају ризик да добију хипертензију. Добро је познато да висок крвни притисак повећава ризик од срчаних болести и можданог удара, а назива се и тихим убицом, јер постепено уништава артерије и органе, а да особа и не примети.
Америчко кардиолошко удружење издало је ова нова упутства, која ће наредне године усвојити и европско кардиолошко удружење, а самим тим и српски кардиолози, објашњава за „Блиц“ проф. др Бранко Белеслин, кардиолог у Клиничком центру Србије и председник Удружења кардиолога Србије.
Др Белеслин присуствовао је на недавном конгресу кардиолога у Америци, када су и донете ове нове смернице.
– Највећи број наших грађана сматра да је 120 са 80 нормална вредност притиска. Међутим, крвни притисак до 140 са 90 је граница до које се сматра да неко има нормалан притисак уколико је потпуно здрав. То, ипак, не важи за дијабетичаре, особе које имају повишен холестерол, гојазне и много друге људе који имају неку хроничну болести. За њих је новина да је граница нормалног притиска до 130 са 80, као и за старије становништво – истиче проф. др Белеслин.
Доктор објашњава, да је струка свесна да ће сада много више људи морати да пије лекове и да се обраћа кардиолозима, али појашњава да се притисак више не гледа сам по себи, већ удружен са још неким болестима.
– За здраве људе, који немају хроничну болест притисак од 135 са 85 не значи нужно да ће морати да пију лекове, али ће то за њих бити само опомена да се чешће контролишу – каже др Белеслин.
Раније се међутим, сматрало да ако неко има притисак 139 са 89 да је већ у предхипертензичном стању, да мора да пије лекове како се не би повећао ризик од инфаркта или срчаног удара. Међутим, како се све мења, тако су и ове границе померају. У Европи су критеријуми за висок притисак мало флексибилнији, с тим што треба водити рачуна и обратити пажњу на сваког пацијента док се не појаве компликације које изазива висок притисак, објашњава наш саговорник.
Од високог притиска у свету болује сваки пети, а у Србији сваки други грађанин. Ова болест која се некада сматрала болешћу старих, данас је све присутнија у другој и трећој деценији живота.
Особа која има висок крвни притисак најчешће нема симптоме, па је то разлог због чега се артеријска хипертензија назива и тихим убицом. Неке особе имају неспецифичне симптоме, па се жале на главобољу, светлуцање пред очима, зујање у ушима, вртоглавицу, нестабилност при ходу и осећај притиска у грудима. То је разлог зашто ова болест дуго остаје скривена или се открије случајним мерењем, најчешће после компликација. Хипертензија оштећује крвне судове, а прво утиче на оштећење срчаног мишића.
