Прочитај ми чланакВише од 75 одсто грађана Србије сматра да је здрава исхрана важна, али мање од четири одсто њих каже да се храни здраво, показало је истраживање о навикама у исхрани које је представљено данас у Београду.
Сваки пети становник у Србији је гојазан, а још 35 одсто грађана има проблема с вишком килограма, показала су истраживања Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
Епидемија гојазности захватила је целу планету, а ни Србија није поштеђена. Највише расте број гојазних међу децом.
Неправилна исхрана – брза храна, слаткиши, газирани сокови, прескакање оброка, али и слаба физичка активност, главни су кривци за вишак килограма код деце у школском узрасту.
Главни разлог због чега су навели да се не хране здраво јесу недостатак времена, новца, стрес и уклапање у социјално окружење. Оно што посебно забрињава јесте да готово 25 одсто становника прескаче доручак у току радне недеље.
Начелница Центра за хигијену и хуману екологију Института Батут Драгана Јовановић рекла је на панелу „Важно је да знамо шта једемо“ да је гојазност растући проблем код деце и да у превенцији гојазности кључну улогу имају родитељи.
Она је истакла да је правилна исхрана важна од самог рођења детета, да за новорођенче мајчино млеко има значајну улогу све до шестог месеца живота, као и да се касније прво у исхрану уводи поврће а затим месо.
„Током раста и развоја, који је врло интензиван код деце, очекује се да и енергетски унос буде одговарајући. Неопходно је да се уносе све врсте намирница – житарице, различите врсте хлебова, млеко и млечни производи, воће, поврће, као и да се избегавају слаткиши“, појаснила је Драгана Јовановић.
Напомиње да је један од критичних периода, што се тиче правилне исхране, полазак деце у школу, када могу да се изгубе здраве навике због вршњачког утицаја. Пресудну улогу у том периоду имају родитељи, али и зрелост детета.
Следећи важан период је адолесценција, када може доћи до оштећења здравља разним дијетама. Млади самоиницијативно искључују поједине врсте намирница, а да се при том не консултују са стручњацима.
„И у одраслом добу мора да се води рачуна о исхрани. Сви морамо да нађемо довољно времена за наше здравље. Осим разноврсне, здраве исхране, мора се водити рачуна и о количини хране које уносимо, јер се мења хормонски статус и код мушкараца и код жена“, појаснила је Јовановићева.
Истиче да је гојазност болест и да може да буде узрок различитих других болести попут дијабетеса, кардиоваскуларних обољења, карцинома…
А шта улази у састав производа које купују и једу, зна занемарљив број грађана Србије. Истраживање је показало да само 15 одсто испитаника редовно чита декларације на производима, а да 70 одсто испитаника то чини повремено.
„Истраживање је показало и да су грађани све обавештењи о храни коју купују, па тако готово 15 одсто испитаника редовно чита декларације на производима, што је за десет одсто више него што је показало истраживање рађено пре две године“, изјавио је стручњак за одрживи развој компаније Делез Србија Урош Радојевић.
На панел дискусији о здравијим навикама у исхрани грађана Србије „Важно је да знамо шта једемо“, Радојевић је истакао да је истраживање показало и да више од 70 одсто испитаника повремено чита декларацију код одређене врсте производа или када траже информацију о одређеном нутријенту.
„Код око 55 одсто испитаника декларација утиче на одабир производа“, рекао је он.
Додао је да испитани потрошачи здравом храном сматрају воће, поврће, храну припремљену код куће, а препознају да је важан и начин припреме, пре свега додавање соли, шећера, масти, што није био случај у истраживању 2017. године.
Према његовим речима, грађани су свесни и да је важан и адекватан унос течности, као и избалансирана и разноврсна исхрана.
Радојевић је најавио да ће компанија Делез, ради боље информисаности потрошача о саставу прехрамбених производа, наредне године увести нови, поједностављени, система облежавања за производе робне марке „Премија“.
Објаснио је да је реч о систему који је уведен у Француској, где је развијен уз помоћ тамошњег Министарства здравља, и већ се примењује у Белгији, а који даје сумирану оцену о производу, односно његовом саставу, колико садржи калорија, шећера, масти или влакана, воћа или поврћа и то на скали од А до Е.
Такво обавештење се, навео је Радојевић, ставља на предњу страну амбалаже и представља поједностављену информацију која служи као допуна, а не замена декларацији и требало би да помогне потрошачима при одлуци колико ког производа би требало да конзумирају.
Руководилац Групе за јавно здравље Министарства здравља Србије Снежана Пантић Аксентијевић рекла је да „традиција, навике и глобализација утичу на то да се као нација не хранимо добро“.
„Због тога је важно да знамо шта једемо и о чему говоримо, када говоримо о правилној исхрани“, рекла је она и додала да је зато битно да постоји Национални програм за превенцију гојазности адолесцената и одраслих, као и национална кампања „Тежи равнотежи“.
Помоћник министра пољопривреде Ненад Вујовић рекао је да пољопривредна инспекција годишње спроведе близу 5.500 контрола производних погона, али и намирница у трговини.
„Највећи број утврђених неправилности односи се на декларације“, изјавио је он, наводећи и да инспекција годишње прими и око 500 жалби потрошача из читаве Србије, од чега се половина односи на декларисање, а да се у четвртини случајева утврди да су потрошачи били у праву када су се жалили.
Вујовић је истакао и да су сви прописи који се односе на безбедност хране, па и Правилник о декларисању, усаглешени са светским нормама у тој области.
Нутриционистка Ана Тодоровић каже да се полако мења свест код грађана у последње две године, да су почели да читају декларације, које су лична карта производа, али и да су све више заинтересовани за правилну исхрану.
„То што се само четири одсто грађана храни здраво, кривци су недостатак слободног времена, стрес, економска ситуација“, закључила је она.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
