Прочитај ми чланакУ сада већ препознатљивом маниру, министарка здравља Даница Грујичић наставила је да “подиже прашину” јавним најавама својих следећих корака.
Овога пута пажњу је привукао министаркин позив јавности да подржи доношење закона којим би у потпуности била забрањено коришћење дувана у затвореном простору.
„Молим вас за подршку јавности да се дефинитивно за сва времена забрани пушење у унутрашњим просторијама. Ко жели да пуши, хладно је, хоће да седи у кафићу, нека добије ћебе и грејалицу, али нека седи напољу и пуши. Молим вас да у томе подржите Министарство здравља који ће покушати да донесе закон у вези забране пушења у затвореном простору. Притисак се мора извршити на Министарство финансија које тврди да држава од цигарета зарађује новац. Приоритет мора бити здравље наших људи“, рекла је Грујичић говорећи на конференцији која је носила назив “Рак је излечив”.
За разлику од неких претходних инцијатива новопостављене министарке, ова по свему судећи ужива неподељену подршку унутар медицинске струке.
“Апсолутно подржавам иницијативу, требало се одавно одлучити на тај корак”, каже пулмолог Славица Плавшић.
Она истиче да је Србија једна од ретких европских земаља која није забранила коришћење дувана на затвореном.
– Радна група Министарства здравља је у децембру прошле године и изашла са предлогом да се поред апсолутне забране у затвореном, забрани коришћење дувана на аутобуским станицама и спортским приредбама. По мом мишљењу требало би забранити и слободну продају “бездимних” дуванских производа који се без икаквих ограничења и упозорења продају и деци. Очекујем одређени отпор оваквој иницијативи, али ће се људи брзо навићи на нова правила, наводи Плавшић.
Слично мишљење дели и епидемиолог Зоран Радовановић, напомињући да забрана пушења у затвореном представља цивилизацијско достигнуће које ће кад тад морати да уследи.
– Ми смо донедавно имали процентуално највећи број пушача у Европи и у таквим околностима власт је оклевала да законски забрани коришћење дувана у угоститељским објектима плашећи се политичких последица. Међутим, став грађана о дувану се полако мења и пушење у затвореном се све више посматра као ствар пристојности. Моје мишљење је да би доносећи такав закон данас политичари више добили него што би изгубили гласача. А опет, код нас је увек већи проблем примена закона него његово доношење, истиче Радовановић.
На супротној страни од лекара, када је ова тема у питању, увек су стајали запослени и власници угоститељских објеката тврдећи да ће наведене мере имати негативне последице по њихово пословање.
Уз ограду да представља само Удружење ноћних барова и клубова, те да не може да говори за све угоститеље, председник овог удружења Миша Релић дели овакав став.
– Пре свега, мислим да смо довољно уништени репресивним мерама државе током короне 2020-21 где нам је 18 месеци био забрањен рад, што у потпуности, што делимично, тако да би овакав закон био последњи ексер на ковчегу толико по свету хваљеног ноћног живота у Србији који итекако утиче на прилив туриста, попуњест хотелских капацитета итд. Ми сматрамо да ноћни барови и клубови нису нужност, дакле, нико не мора да иде у ноћне клубове. То је одлука појединца. Управо зато, ми не видимо разлог да будемо део овог закона, чак и ако се такав закон донесе. Пример имамо у чланици ЕУ Грчкој, где је пушење дозвољено у ноћним клубовима, баровима и коцкарницама из управо горе наведених разлога, истиче Релић.
Подсетимо, конзумирање дувана у затвореним угоститељским објектима већ је било ограничено законом из 2010. године. ТИм законом је било одређено да локали површине до 50 квадратних метара могу да се определе да ли ће или неће бити дозвољено пушење, док су они већи морали да имају пушачки и непушачки део.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 8, 2023
