Да ли ће Министарство правде поступити по захтевима ВК ако се зна да поновне расправе и оцене исте неће бити, или ће нешто скувати, излакирати, офарбати и Скупштини потурити на усвајање нешто што је можда још лошије и по демократију и правну сигурност грађана, владавину права и функционисање државе погубније?

Спортска Србија је разочарана дебаклом наше фудбалске репрезентације на Мундијалу, посебно због анемичне одлучујуће утакмице, без идеја, концепције, жара, где и по неколико минута нико није ишао према лопти док су је Бразилци пребацивали са ноге на ногу испред нашег шеснаестерца, и што у 3 утакмице није постигнут гол из игре. Ваљда је фудбал због голова, тако се бар мислило. Медији, писани и електронски су препуни анализа, генерала/селектора је за извоз, а нама остаје да опет извлачимо поуке и смењујемо селекторе и капитене пред одлазак на првенство, посебно ако нови имају благослов власти и „менаџера“.

Такве благослове и печате имамо у свим сферама друштвеног живота, статистички идемо напред, све нам је боље, све је више оних који од „среће“ јавно протестују, али све то са билборда још нико нити види нити осећа. То је као са крокодилима који лете, али врло, врло ниско.

Нису проблем незнање, аматеризам, блам и дебакл Министарства правде и Србије пред Венецијанском комисијом и светом, већ разлози смишљене политикантско-демагошке инструментализације правосуђа. Доказ да је нешто друго иза брега и у позадини је и тај како се не све примедбе комисије МП понаша и покушава јавност да обмане, прода јој рог за свеће, не од носорога већ од неког коме су набили рогове у највећим „културно“ примитивним достигнућима Србије, бројним ријалитијима, да је МП било у праву а не струка.

Које су најбитније примедбе Венецијанске комисије, истоветне са примедбама стручне јавности?

– ВК је изразила забринутост да је дебата о променама вођена у прилично непријатној атмосфери и да је то било контрапродуктивно, те да се то отклони (уколико нове дебате уопште и буде јер сујета може одлучити да се то спречи, као и озбиљна дебата да се не би до краја раскринкали аматеризам и лоше намере МП).

– Захтевано је брисање регулативе о „међусобној контроли“ три гране власти, како би се обезбедила стварна независност судства а не комесарска, арбитражна и пресудна улога политике у судским пресуђивањима.

– Велику забринутост ВК је изазвала најава да ће се „законом уређивати начин на који се обезбеђује јединствена примена закона од стране судова“. На то је указивала и струка, не може неко са стране, посланици ријалитисти, уз помоћ неких својих „пријателја“ правника да изван судова одлучују законом како ће исти примењивати законе, дакле, по шаблону, кроју, капи, мустри како „газде“ политичари кажу, где су они заштићени као Панде.

– Дата је подршка Правосудној академији и укључивање исте у образовни процес, али је захтевано прецизно одређивање граница и линија преко којих политички утицај и избор полазника може бити пресудан. Дакле, мора бити независна од политике и њеног избора „политички подобних“ и оданих политици кандидата.

– ВК захтева прецизно одређивање одговорности и санкција за судије, „нестручности“, „тежих дисциплинских преступа“, да Устав прецизира основ за разрешење и који ће то суд као надлежан да одлучи, а не да неки партијски комесари и „менаџери“ буду партократске кадије, на који начин би се судијама могло манипулисати.

– Због спречавања утицаја на судије и судове и уцене истих премештајима без његове воље, ВК захтева и прецизно одређење дефиниције „укидање суда или претежног дела његове надлежности“ јер закључује да се ту може много манипулисати, утицати и вршити притисак на доношење пожељних одлука. Овако формулисано је некоме на вољу да по свом личном ћефу и нахођењу, произвољно, као фудбалски судија, који ипак мора да поштује материјална правила игре, дели правду топузима.

– Највећу пажњу изазвале су одредбе које се односе на састав Високог савета судства (ВСС) и поступка одабира његове „несудске“ компоненте, којим би неко изван правосуђа, али изабран од стране политике као „истакнути правници“, рекла комшиница којој се може веровати јер је из странке на власти, а тако су рекле и политичке вође, били у позицији да имају већину код одлучивања, што је рецепт који је прошао код избацивања пензионера из УО Фонда ПиО у коме већину има власт која тај Фонд пљачка и доноси одлуке да пензионере рекетира и распродаје имовину грађену из средстава Фонда. Највећа је примедба код самог избора ових чланова, предложене већине 3/5 или 5/9 народних посланика, што обезбеђује сигурну „повезаност истомишљеника“ под утицајем владајуће већине и одлучивање у ВСС као на Скупштини Србије. ВК упозорава да председник ВСС несме да се бира међу несудијским члановима, што би допринело доминацији тренутне скупштинске већине над ВСС, а то судство води у потпуну овисност од политике, посебно кроз клаузулу о механизму распуштања ВСС по аутоматизму када ВСС у одређеном року не донесе одлуку. ВК тражи брисање или строго прецизирање овог члана и услова за тако нешто.

– ВК даје огромну примедбу на захтев да се јавни тужиоци бирају у скупштини, дакле, опет они који су по вољи и кључу скупштинске већине, осим можда само Републички тужилац, не и остали и заменици истих. Предложено је да се мандат републичком повећа на 8г а и за избор да се повећа квалификована већина, не само скупштинска, а захтева се и прецизирање разлога за разрешење, а не опет по вољи политике.

– Најбитнији је захтев да се поново конципира модел Високог савета тужилаца јер у датом решењу је пресудни утицај чланова изабраних у Скупштини у односу на оне које бирају јавни тужиоци и њихови заменици, што опет обезбеђује доминантну улогу политике и потпуну зависност овог високог тела од исте.

– Уставни суд је ипак трећестепени суд јер учествује у преиспитивању судских одлука, а онако политизован и инструментализован је често бежао од тога и оцењивања повређивања нечијих уставних права, те је за неверицу избегао да оцени уставност рекеташког закона према пензионерима, истичући да је то „политичка одлука“. Па нас и растурају политичке, неуставне, незаконите, одокативне и офрљоке одлуке.

– У закључцима ВК указује на бројне проблеме у функционисању владавине права, на то је више пута указивано и из Брисела, те у том погледу уставне промене морају бити много озбиљније и прецизније.

Шта даље, питање је сад за Министарство правде?

Док Министарство правде глуми задовољство Венецијанска комисија указује на потребу да се све много озбиљније и одговорније уради од самог почетка, а главни циљ и задатак је да се спречи политички-демагошки-страначки утицај на правосуђе.

Да ли ће Министарство правде поступити по захтевима ВК ако се зна да поновне расправе и оцене исте неће бити, или ће нешто скувати, излакирати, офарбати и Скупштини потурити на усвајање нешто што је можда још лошије и по демократију и правну сигурност грађана, владавину права и функционисање државе погубније?

Чему се можемо надати, шта очекивати?

Све је очигледније да власт нема намеру да води Србију ка ЕУ и „вредностима“ и „достигнућима“ исте, већ да стварањем лажне слике и намере, фатаморгане од ЕУ, обмане народ и учини све да ојача апсолутизам, покрије га и обезбеди законима, те себе заштити од пљачке и уништавања Србије, ортачки са „пријатељима“ са Запада, концесионарима, „инвеститорима“, банкама, „саветницима“, ММФ и свима који би грађане Србије за јефтину, робовску радну снагу, чијим платама се не пуне фондови, од њих се не живи и онда рекетирају пензионери да би се то покрило.

Претходна власт је својим „реформама“ правосуђа обезбедила имунитет у пљачкашким приватизацијама и практично продају 2.500 заробљених Срба на КиМ за резервне људске органе, а ослободила толико најокорелијих ратних злочинаца и криминалаца са истог уместо да је извршила размену, док актуелна власт правосудни систем „унапређује“ и правду и право претвара у комерцијалну категорију у служби растакања Србије и најпрофитабилнијих „предузећа“, странака на власти са уместо корпусима Војске и Полиције са армијама ботова, послушника, јавних извршитеља и килавих бабица.

Чињенице које не треба доказивати и које иду у прилог томе су и организована заједничка превара већине банака и државе са стамбеним, зеленашким кредитима у ЦХФ, те невиђена пљачка и терор над пензионерима због чега их је на десетине хиљада отишло у „вечне бање“ преко реда и преко просека до тада, што су тешка и незастаревајућа КД. Власти исказјују страх од последица за себе и због будућих догађања око КиМ, можда и највеће издаје Србије у историји исте и незапамћене у светској историји, продајом косметских богатстава и светиња процењених од стране Запада на 500.000 милијарди евра за можда неку провизију за „изабране“, па би да веже руке правосуђу и себи обезбеди неуништиви „дипломатско-владарски“ имунитет.

За сваки случај, свесна свега шта ради или не ради, а треба да ради, не само са правосуђем и гурањем народа погрешним колосеком ка ЕУ, док иде супротним смером, најављује могући улазак у ЕУ пуно година иза свог мандата и ствара алиби како би сада радила шта и како хоће без икаквих последица и да ни за шта не одговара.

КУСТУРИЦА: Срби не смеју да пристану на кривицу која нам је успешно наметнута! https://t.co/NKeZB6c0jG

— СРБИН инфо (@srbininfo) July 1, 2018

Свима мора бити јасно да је уставни и територијални интегритет Србије недодирљив и неприкосновен, да окупацију и комадање исте и уз 101 лажни закон не може да потпише нико, да та одлука није валидна, да није дугорочна и да КД велеиздаје не застарева, а да народ и његова Војска и Полиција морају и биће у томе јединствени а не инструменти и оруђа погрешне, апсолутистичке, погубне и разарајуће тајкунско-кумовско-демагошко-политикантске политике.

Извор: carsa.rs

Ознаке: Александар Михаиловић, Венецијанска комисија, мундијал