Прочитај ми чланак
Још од 1986. године од када датира генетичка модификација биљака, започеле су жустре полемике о последицама гајња и коришћења у прехрани генетички модификованихј биљних и животињских организама.
У свету је 2010. године ГМ биљкама било засејано 150 милиона хектара. Противници ГМО хране истичу да се њен узгој не може правдати па чак ако ће човечанство остати гладно
Проблем производње хране у свету научници покушавају да реше на разне начине. Баш као што је технологије из 40-тих година прошлог века нису могле да задовоље потребе за храном тадашње популације од шест милијарди људи (када је дневно било гладно око 1,2 милијарде, а 30 милиона деце годишње умире због недостатка хране), исто тако је нереално очекивати да ће данашњи поступци моћи да нахране популацију од девет милијарди људи, колико се очекује да ће их бити до 2020. године. У свету је 2010. године ГМ биљкама било засејано 150 милиона хектара.
Ово је између осталог констатовано за округлим столом на штанду Приврдне коморе Србије на Новосадском сајму. Тема округлог стола чији је модератор била др Даница Мићановић, секретар Одбора за технолошке иновације у Привредној комори Србије био је безбедна храна – генетички модификована храна – за и против.
Поред непрекидног усавршавања постојећих метода у биљној и животињској пољопривреди и производњи хране, неопходни су и потпуно нови приступи. Коришћење генетски модификвоаних роганизама (ГМО) потенцијално може да буде од велике користи у пољопривредној пракси, затим може да утиче на квалтиет хране, исхрану и здравље.
Различита су и подељена миљења за и против ГМО хране, истакао је уводничар професор др Десимир Кнежевић, са Пољопривреднго факултета Универзитета у Приштини.
Модератор Даница Мићановић је рекла да ГМО храна уколико се нађе у продаји мора бити обележена, па нека купац сам одлучи коју ће да купи. Уз све то, по њеним речима, ГМО храна мора бити много јефтинија од ове која је данас у широкој употреби.
Када је о нашој земљи реч, став је да ми морамо да истрајемо да се у Србији не гаје генетски модификовани организми! Јер, на тржишту се тражи здрава храна, са што мање пестицида и, она има од 30 до 50 одсто вишу цену, а то је наша предност у односу на друге земље. То је и једна врста националног патриотизма у коме се налази будућност наше земље, здраве нације и могућност извоза, да ти производи постану и српски бренд и носе име ,,Маде ин Сербиа’’.
Противници ГМО хране истичу да се њен узгој не може правдати па чак ако ће човечанство остати гладно. Иначе, још од 1986. године од када датира генетичка модификација биљака, започеле су жустре полемике о последицама гајења и коришћења у прехрани генетички модификованих биљних и животињских организама.
Појава модерних технологија генетске модификације омогућила је истраживачима да издвајају појединачне гене са једне врсте и да их уграђују у другу, без обзира на полну компатабилност. Када се нови ген угради у биљку, изданак који ће садржати копије новог гена може се даље производити на традиционалан начин.
На пример, истраживачи су уградили бактеријски ген у кукуруз, како би га учинили отпорним на одређене врсте инсеката штеточина. Генетске модификације су такође омогућиле да се отклоне или “искључе“ нежељени гени који су већ присутни код одређене врсте или да се модификују метабилизми биљака како би се унапредио квалитет прехрамбених производа (на пример генетски модификовани парадајз који дуже остаје свеж).
Спектакуларни развој биотехнологије током последње две деценије 20. века означио је и почетак новог раздобља у развоју пољопривреде. Отварање могућности да се у неку биљку усади гене само из друге биљне врсте, понекад веома удаљене, него и из неког микроорганизма, па чак и из животиње, навело је неке на помисао да је човек стигао до тачке са које се може пресудно утицати на такозвани природни ред ствари, ма колико се оно што се под тим подразумева иначе различито тумачило.
Упркос отпорима, нова технологија је наставила развој и генетски модификоване биљке су ушле у комерцијалну производњу, а храна од њих добијена постала је саставни део исхране становништва у свету. Пошто у Србији законом није дозвољена комерцијална производња ГМО хране, па се она и сматра за подручје где се производи здрава и безбедна храна. Пре неколико година Привредна комора Србије је предлагала да се цео регион Србије прогласи за подручје без ГМО организама. Нажалост то тада није усвојено.
У том случају би могли најбрже да изађемо из кризе ако би се аграр прогласио за стратешку делатност. Јер, све што произведемо имало би купца. Примера ради 10 одсто становништва или 50 милиона у Европској унији определило се да троши храну без ГМО организама.
(Агро бизнис)
