Геополитичка карта Балкана у великој мери подсећа на односе који су владали уочи Балканских и Првог светског рата.

У новом броју „Недељник“ се бави тиме како и колико је промењена слика Балкана за последњих сто година и да ли се Србија територијално опет вратили на почетак.

Тако у својој анализи овај лист пише да геополитичка карта Балкана у великој мјери подсјећа на односе који су владали уочи Балканских и Првог свјетског рата.

Са Хрватском у Еуропској унији, Босном која је де фацто Бриселски протекторат и Војводином која се самопроглашава европском регијом независно од остатка Србије, као да су оживеле границе некадашње Аустроугарске с почетка 21. века.

Ипак, лист наводи да је мало  држава у Еуропи које су за сто година у толикој мери проширили своју територију (осим Румуније и Пољске).

Србија, наиме, у ослободилачким ратовима је повратила  Војводину, Рашку, а Срби у Босни имају своју другу српску државу, што је значајно веће од Смедеревског санџака, како је називан Београдски пашалук.

– Ово је врло интересантна тема о којој требају размишљати не само историчари, него и политичке и интелектуалне елите. Ако анализирамо државни оквир Србије из 2012. и 1912. године и ако пресликамо карте из ових периода видећемо да се државни оквир Србије – изузимајући Војводину и неколико малих општина на југу Србије – у потпуности поклапају. Зато морамо да поставимо питање где смо били и што смо радили цели један век. Да добро анализирамо два наша југославенска искуства и принципе на којима су нас водиле наше елите – каже за Недељник Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.

Неколико је разина на којима може да се повуче аналогија између данашњице и позиције Балкана од пре тачно једног века, истиче он. Загреб данас гледа у Брисел, као што је у то време гледао у Беч, мишљење Брисела зависи од мишљења у Берлину као што је некада Берлин повлачио конце у Аустроугарској. У то вријеме Босна је била бечки, а данас је протекторат Европске уније, и што је најилустративније – и тада су у Београду забринути за сигурност српских народа на Косову које није наше, а које никада нећемо дати.

Историја Србије

Од Видовдана до Видовдана

1389. Симболични крај моћне средњовековне српске државе
1878. Започела расправа о Кнежевини Србији на Берлинском конгресу – симболичан крај борбе за независност
1914. Франц Фердинанд убијен у Сарајеву – крај епохе Краљевине Србије
1919. Завршена Версајска мировна конференција – почетак епохе Југославије
1921. Донесен први устав уједињене југославенске државе
1948. Донесена Резолуција Информбироа – почетак епохе титоизма
1989. Митинг на Газиместану – почетак Милошевићеве епохе
1990. Укинута конститутивност српског народа у Хрватској
2001. Слободан Милошевић изручен Хаагу – симболичан крај Милошевићеве епохе и почетак петооктобарске епохе
2012. Напредњаци и социјалисти формирали Владу – крај петооктобарске епохе
2013. Чекамо датум – крај или почетак?

(Хабер)

Ознаке: Босна, историја, медији, понављање, Србија