Прочитај ми чланакУ време када је сва пажња јавности у Србији била усмерена на трагедију која се догодила у ОШ Владислав Рибникар на Врачару, Влада Србије је практично “испод жита” усвојила предлог закона којим се укида наплата конверзије земљишта из права коришћења у право својине. На тај начин ће инвеститори куповином имовине пропалих предузећа за мале паре долазити до атрактивних локација, а процењује се да ће на овај начин буџет бити оштећен и за више од милијарду евра. Саговорници “Нове” наводе да од укидања конверзије користи могу имати само инвеститори, попут новог власника имовине ИМТ-а, затим Луке Београд, БИП-а…
Као што је Горан Весић, бивши градски менаџер и актуелни министар грађевинарства, и најављивао, Влада Србије дала је зелено светло за усвајање измена Закона о планирању изградњи којим се укида наплата конверзије земљишта. Реч је о грађевинским парцелама до којих су дошли инвеститори кроз приватизацију или куповину предузећа у стечају, али на којима нису могли да граде без озбиљне надокнаде. Остаје још да се те измене усвоје на седници Скупштине Србије, што ће се, гласовима посланика владајућих странака, готово извесно и десити.
Обавеза наплате конверзије је уведена како се процес приватизације пропалих предузећа не би претворио у грабеж за земљиштем на атрактивним локацијама, уз истовремено гашење самих фабрика и отпуштање радника. Наплата је уведена 2015, када је министарка грађевинарства била Зорана Михајловић. Тада се процењивало да би се по том основу у буџет могло слити око милијарду и по евра, а у међувремену је цена земљишта, а нарочито у Београду, значајно порасла.
Јован Рајић из организације РЕРИ наводи за “Нову” да се усвајањем ових законских измена штета за буџет мери у милијардама евра. Део новца, по тој основи, ишао је до сада у буџет локалне самоуправе или државе, а други део у Фонд за реституцију, из ког је држава обештећивала старе власнике.
“Они сада у оваквој ситуацији, испод радара, то гурају и усвајају, тако да их покрије ова трагедија, где су људи фокусирани на то. То је бестидно и нељудски”, каже Рајић.
Горан Весић је раније изјавио да ће се укидањем конверзије “ослободити” 5.000 локација за изградњу, а наш саговорник наводи да треба обрнути ситуацију и запитати се ко има корист од тога. Он истиче да то држава очигледно нема, већ има само штету.
“Имају корист ти тајкуни који су покуповали та предузећа и који су рачунали, када су их куповали да ће морати да плате накнаду за конверзију, а сада када се ослобађају од тога њима остају у џепу све те милијарде које губи држава. Весић то оперативно изводи, а зна се одакле је одлука донета”, закључује Рајић.
Он као најатрактивније локације за које се више (усвајањем измена Закона) не би морала плаћати конверзија наводи земљиште ИМТ на Новом Београду, затим Луке Београд и БИП-а. Само на једном примеру може се видети колике ће користи од тога имати инвеститори, односно штету држава.
Конверзија за ИМТ би коштала око 260 милиона евра
Имовину ИМТ-а на Новом Београду је прошле године купила фирма АБЛ Солвент, која је у власништву Давора Мацуре, за око 70 милиона евра. Реч је о комплексу површине од 35 ари, на коме постоји 25 укњижених објеката, 30 без грађевинске дозволе и 22 ванкњижна објекта.
Куповином овог комплекса, АБЛ Солвент је, међутим, остварио искључиво право коришћења земљишта на ком се он налази, не и својине, што значи да на њему не сме да гради ништа, осим ако не плати накнаду за конверзију.
Према раније утврђеним ценама, квадрат земљишта у тој зони износи 71.957 динара. Када то помножимо са тачном површином, односно бројем квадрата (35 хектара, 79 ари и 93 квадрата), испада да би конверзија коштала око 260 милиона евра.
Уколико накнада за конверзију буде укинута, садашњи власник комплекса имаће одрешене руке да са вредним градским грађевинским земљиштем ради шта год жели, а градска и државна каса остаће без велике количине новца.
Одлуке испод жита у време велике трагедије
И Никола Јовановић, директор Центра за локалну самоуправу, сматра да највећу корист могу имати инвеститори који су имовину предузећа куповали из стечаја, те да би према неким проценама на тај начин буџет могао да буде оштећен за око две милијарде евра.
“Можда је ту најинтересантнији пример ИМТ-а, на ком је предвиђена изградња највећег грађевинског насеља у Београду”, каже Јовановић за “Нову”.
Он истиче да се претходних година по основу обавезе плаћања конверзије у у буџете локалних самоуправа слило 36 милиона евра, а само ове године у београдску касу требало је по истом основу да легне око 27 милиона динара.
“Ови износи могли су бити стоструко већи да се закон примењивао доследно и да његово укидање није било најављено још пре две године. Штета је да у моментима велике трагедије за нашу земљу и њену престоницу, неки провлаче овако крупне одлуке ‘испод жита’, уместо да се сви заједно бавимо узроцима онога што се десило нашој деци”, закључио је Јовановић.
