Прочитај ми чланак

Београђани, тужбе због отрова с Винче упутите на две адресе

0

Пожар на депонији у Винчи већ данима гуши и трује Београђане. На одељењима пулмологије све је више астматичара који се жале на погоршање симптома. Бројне су жалбе Београђана који су очајни, јер од смрада и кашљања ноћима не могу да спавају. Као по већ добро познатом српском сценарију, сви се перу од одговорности.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић Весић је подсетио да је депонију у Винчи процесом јавно-приватног партнерства преузела француско-јапанска компанија „Бео чиста“ и да су тамо већ изграђени постројење за прераду грађевинског отпада, постројење за производњу струје из отпада, нова санитарна депонија са пречишћивачем за прераду отпадних вода.

Са друге стране, из предузећа „Бео Чиста Енергија“ рекли су да та компанија од 2. августа ове године управља новом санитарном депонијом на коју се одлаже комунални отпад, док је ЈКП „Градска чистоћа“ још увек одговорна за одлагање отпада на постојећој депонији.

У том пребацивању одговорности са терена на терен занимало нас је шта да ради обичан грађанин и кога да тужи, ако трпи последице због Винче.

„Кључни принцип који треба да се поштује у оваквим ситуацијама је да загађивач сноси одговорност за то што се догодило. Морали бисмо да имамо и неку врсту доказа да је дошло до штетне последице. У овом случају, потребна је нека врста медицинске документације, ако се ради о здравственим проблемима. Било би корисно поседовати и нека очитавања загађења. Следећи корак је тужба за накнаду штете. У овом случају тужени би могли да буду 1. управљач депонијом – ко год да је то 2. Београд као орган јавне властио који је био дужан да то спречи 3. Тужена страна могла би да буде и Република Србија, пошто је реч и о дозволама које издаје Министарство за заштиту животне средине“, објашњава Данило Ћурчић из организације А11 – иницијативе за економска и социјална права.

Наш саговорник наводи да је реч о једном компликованом и дугом процесу, па због тога сумња да ће се грађани на то масовно одважити. Једна од опција, која је исто тако компликована и дуготрајна је обраћање Евроспком суду за људска права у Стразбуру.

„Овакви проблеми улазе у корпус оних права која су заштићена Евроспко конвенцијом о људским правима. То би био један јако комплексан поступак који би дуго трајао и био би јако скуп. Ми ћемос се подавити, до то не стигне до Стразбура“, прибојава се наш саговорник.

Он каже да је пре саме судске заштите потребно порадити на системском решењу проблема и успостављану одговорности. Подсећа да се из зиме у зиму, Београд бори са загађењем, а да за то још нико није одговарао.