Београд обележава годишњицу ослобођења у Другом светском рату

09:36 20.10.2020.

Београд данас обележава годишњицу ослобођења у Другом светском рату, када су у "Београдској операцији" која је трајала од 21. септембра до 22. октобра 1944. године, немачке фашистичке снаге потиснуте до линије одакле артиљеријом више нису могли да туку Београд.

Поводом 76. годишњице ослобођења Београда председник Србије Александар Вучић положиће у 10 сати венац на споменик Незнаном јунаку на Авали, док ће венац у Алеји стрељаних родољуба 1941-1944. године на Новом гробљу у 10.30 сати положити чланица Градског већа Данијела Мирјанић.

.У 11 сати, испред споменика Менора у пламену, комеморацију ће одржати и венце ће положити представници Јеврејске општине Београд, док ће у 13 сати на Споменик совјетским ветеранима на Авали венац полажити помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић.

У 18 сати, у Центру за културну деконтаминацију на трибини „Слобода је све“ поводом Дана ослобођења Београда у Другом светском рату говоре новинари Драгољуб Петровић и Љубодраг Стојадиновић, историчарка Дубравка Стојановић и карикатуриста Душан Петричић. Истим поводом, у 19 сати, на линку

Музеј Југославије организује онлајн трибину „Смрт фашизму“, на којој учествују историчар Хрвоје Класић, уметник Никола Радић Луцати и историчарка Јована Недељковић.

У ослобођењу Београда пре 76 година учествовале су партизанске јединице Народно-ослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и Трећег украјинског фронта Црвене армије, које су одлучујућу битку за Београд завршиле 20. октобра 1944. године, чиме је немачкој Армијској групи „Србија“ нанет тежак пораз.

Ослобођењем Београда окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација а Београд је, уз делимично Париз, био једини главни град у Европи у чијем је ослобађању са армијама великих сила равноправно учествовала регуларна национална војска – НОВЈ.

У току борби за ослобођење Београда погинула су 2.953 припадника НОВЈ и 976 припадника Црвене армије којом је командовао генерал-потпуковник Владимир Жданов.

Београд је ослобођење дочекао у рушевинама – од бомбардовања фашистичке Немачке 6. априла 1941. године, чиме је почео ненајављени рат у Краљевини Југославији, до бомбардовања савезничких снага током 1944. године када је ваздушним ударима у априлу, мају, јуну, јулу и последњи пут у септембру нападана немачка инфраструктура, али је страдао и велики број цивила и цивилних објеката.

Током окупације у Београду су фашистичке власти формирале два логора, 5. јула 1941. године на Бањици, кроз који је прошло око 250.000 људи, а убијено преко 30.000, и октобра исте године на левој обали Саве, на некадашњем Сајмишту, у коме су били заточени Јевреји, а касније и антифашисти, кроз који је прошло око 200.000 људи, од чега је убијено преко 40.000.