БЕДНО Колика је пензија с 20 година а колика са 40 и то са овом платом!

15:55 20.11.2023.

Грађани, којима се пензија приближава се често налазе у збуњујућој ситуацији када треба да крену у рачунање својих примања у старости.

Тако је један суграђанин питао колика ће му бити пензија, с обзиром на то да ће пред пензију имати само 20 година радног стажа, које је провео пријављен на плату једнаку овогодишњем минималцу.

Према званичној рачуници ако је неко радио 20 година, пријављен на плату у висини овогодишње минималне зараде, у старости га очекује нешто више од 100 евра месечно, тј. прецизно тачно 11.862 динара.

Формула за рачунање пензија

Формула за израчунавање пензије није нимало једноставна, али је суштина у томе да што је већа плата током радног стажа, то је већа и пензија. Висина пензије, практично, је једнака производу личног и општег бода.

Да би се дошло до личног бода, мора да се израчуна лични коефицијент. До њега се долази кад сваку нашу годишњу зараду поделимо са просечним републичким зарадама у одговарајућим годинама, а онда збир добијених износа поделимо са годинама стажа.

Од 1. 1. 1970. до 2002. године зарада се узима у нето износу, а од 2003. у бруто износу. Кад знамо колики нам је коефицијент, њега множимо са годинама стажа и добијамо лични бод. Добијени износ помножимо са општим бодом који од јануара 2023. износи 1.111,25 динара.

Висина осталих пензија

Према рачуници коју је Фискални савет урадио, сви који су 40 година радили за минималац (који се од 1. јануара попео на нешто више од 40.000 динара) данас могу да рачунају на пензију од 23.596 динара.

За оне који су 40 година зарађивали више од минималне зараде и плату од око 50.000 динара месечно пензија би била 29.495 динара. Оне који су зарађивали 70.000 динара следовала би пензија од 41.290 динара, док за зараду од 90.000 динара може да се очекује пензија од око 53.000 (53.090 динара).

– Након последњих повећања пензија, примања за пензионисане раднике са 40 година стажа износе у овој години око 58 до 59 одсто њихове зараде. То је релевантнији показатељ него ли однос просечне пензије и просечне плате (који се разумљиво у широј јавности најчешће цитира), јер у просечну пензију улазе и породичне пензије, и инвалидске пензије (које су годинама биле подложне малверзацијама), као и пољопривредне пензије – што умногоме обара просечан износ пензије – рекао је за Блиц бизнис члан Фискалног савета, Никола Алтипармаков.