Прочитај ми чланакПлан детаљне регулације за бару Рева је "прогуран" и он овом природном подручју, уместо црне судбине - да постане депонија, предвиђа сиву судбину привредне зоне. Уништавање, немар и бахатост, само су неке од ствари које надлежни усмеравају према овом мочварном подручју, једном од последњих оаза зеленила у Београду.
О овоме су говориле Данијела Несторовић, адвокат и један од оснивача Еколошког устанка и Ана Џакић, заступница удружења „Бела чапља“ које се бори против нарушавања природних посебности овог мочварног подручја на Дунаву.
Несторовић подсећа како је све почело.
„Градска чистоћа је кренула да на Реви прави, како су рекли, депонију „неопасног отпада“. Међутим, они су кренули да доносе азбестне цеви, керамику, стакло и друге ствари које не смеју да се нађу у природи“, испричала је Несторовић, подсетивши да су се грађани након тога активирали и отишли на разговор код директора Градске чистоће да виде о чему се заправо ради, међутим нису добили охрабрујуће одговоре.
„Ми смо уочили да на то место често долазе камиони Градске чистоће али и разне грађевинске фирме које истоварају шут у ненормалним количинама и затрпавају шуму. Онда смо предали захтев Заводу за заштиту животне средине и добили смо обавештење да они раде на томе да се бара Рева уврсти у заштићена подручја, узимајући у обзир да тамо живи велики број заштићених биљних и животињских врста. Без обзира на то, град и даље потенцира да то буде привредна зона. Шта ће се ту зидати, ни сами не знамо али је сигурно да природа неће бити заштићена“, тврди Несторовић.
Адвокатица додаје и да апели грађана нису уродили плодом а да су сви приговори – одбачени.
„Ми смо изјавили приговоре, међутим, сви наши приговори су одбијени као неосновани а онда не преостаје ништа друго осим да се од Завода за заштиту животне средине тражи да се изјасне о томе како мисле да заштите то подручје, узимајући у обзир да желе да га претворе у привредну зону. Грађани су изашли, изнели примедбе али су „по кратком поступку“ њихове примедбе одбијене као неосноване“.
Ипак, додаје да борба око баре Рева није завршена а да ће еколошке организације и грађани уложити жалбу међународним институцијама.
„Удружења грађана која се боре против тога да бара Рева постане привредна зона већ су се обраћала међународним институцијама и ја мислим да је то прави пут. Уколико наше институције не желе да слушају грађане, мораћемо да се обратимо неком другом да би решили ту ситуацију и, наравно, тражити од Завода за заштиту животне средине да се изјасни“, рекла је Несторовић.
Ана Џакић, представница удружења „Бела чапља“, истиче да је је битно одредити степен заштите овог подручја.
„Више немамо бојазан да ће предео баре Рева постати депонија али се јавља нови проблем – Рева се новим планом претвара у привредну зону. Удружење „Бела чапља“ је, заједно са другим удружењима, уложило примедбе на план Генералне регулације. Оне су одбијене а у обавештењу стоји да ће ипак бити урађена иницијатива за поновну израду плана. На тај начин ћемо добити мало времена, јер то значи да ништа не сме да се предузима док Завод за заштиту природе не уради своје, односно док се не одреди степен заштите области баре Рева“.
Додаје и да су удружења грађана спремна на поновне протесте и позива градску власт да се угледа на добру праксу светских метропола.
„Ми смо на терену, сви живимо у близини, редовно обилазимо локацију и држимо све, колико можемо под контролом. Уколико приметимо да се нешто неповољно дешава, сигурно ћемо опет бити спремни да протестујемо. Позивам градску власт да се угледа на светске метрополе. Ради се о преледу изузетне важности, о подручју од међународног значаја, где станују врсте које су заштићене међународним конвенцијама и то нико не може да оспори. Стално упозоравамо доносиоце одлука – ако направите глупост, то ће бити срамота коју ћете носити заувек и од које се никада нећете опрати. Обуставите све и угледајте се градове који воде рачуна о зеленим срединама и о здравом животу“, закључила је Џакић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 16, 2022
