Прочитај ми чланакЕколошки активисти су 21. јануара ове године у Влади Србије добили укупно 38 докумената на око 4.000 страна о Рио Тинту, а међу њима су и последње две локацијске дозволе за приступну саобраћајницу и далековод, где су инвеститори Електропривреда Србије (ЕПС) и ЈП "Путеви Србије", што правница Данијела Несторовић оцењује као "потпуно сумануто и нелогично да јавна предузећа новцем грађана раде за Рио Тинто".
Правница „Еколошког устанка“ Данијела Несторовић која је прегледала ова докумената каже за Нова.рс да се међу њима налазе све локацијске дозволе од 2004. године па надаље, затим дозволе дате за истражне радње, али и последње две локацијске дозволе за приступну саобраћајницу и далековод, где су инвеститори ЕПС и ЈП „Путеви Србије“, а за потребе, како каже, Рио Тинта.
Како истиче Несторовић то је „потпуно нелогично“ да јавна предузећа инвестирају ако Србија није преузела никакву обавезу на себе.
„Потпуно је чудно зашто би наша јавна предузећа парама грађана финансирала изградњу приступних саобраћајница или некаквог далековода, ако Србија није преузела на себе никакву обавезу. Зашто би наше фирме били инвеститори за потребе Рио Тинта. Ево видимо да се сада и гасовод прави за њих (Рио Тинто) и то ради Србијагас. То је мени потпуно сумануто да се паре пореских обвезника Србије користе за потребе стране компаније“, истиче наша саговорница.
Међу документима се налази и оно што до сада еколошки активисти нису имали прилике да виде, а то је елаборат о резервама литијума и бора и то на више од 1.000 страна.
„То није било јавно доступно“, истиче Несторовић за Нова.рс.
Из Владе Србије еколошким активистима је предат и Споразум о слободној трговини између Краљевине Енглеске и Северне Ирске и тадашње Савезне Републике Југославије, који је потписан 2002. а потврђен 2004. године, као и Меморандум о разумевању који је са Рио Тинтом потписала актуелна влада.
„Нигде у њима се не наводе преузете обавезе, осим онога што се подразумева под тим међународним билатералним конвенцијама. Једини тај обавезујући документ би можда могао да се тумачи тај трговински споразум, где се обавезује заштита инвестиција на територији Србије, као уколико би наша фирма у Енглеској тако нешто радила, онда би Енглеска била у обавези да заштити страну инвестицију. Међутим, овде ништа није урађено супротно томе, чак су и закони били донети у интересу Рио Тинта“, каже наша саговорница.
Коалиција МорамоДанијела Несторовић Еколошки устанак Фото:Филип Краинчанић/Нова.рс
Документ од Рио Тинта који још увек није виђен је елаборат о утицају на заштиту животне средине. То је оно што је Рио Тинто „остао дужан“ да уради и што је Министарство за заштиту животне средине требало да одобри, јер је то Рио Тинту био предуслов да почне да ради.
„Међутим, то нико никада није видео. Тај документ нисмо успели да видимо, нити знамо да ли је урађен или предат. Наводно се причало да је предат Министарству екологије, али нисмо видели“, каже наша саговорница.
Несторовић и даље узима са резервом да је сва документација о Рио Тинту која им је дата „коначна и комплетна“, односно да је то све што постоји потписано са овом страном компанијом.
„Ја не знам заиста и нико од нас не може знати да ли постоји још неки документ“, каже наша саговорница.
Рио Тинто до сада платио таксе за локацијске дозволе и истражне радње
Несторовић наводи да из ових докумената може да се закључи да све што је Рио Тинто платио, то су биле таксе државе које су плаћене за дозволе за истражне рање и таксе за локацијске дозволе.
„Ми не знамо да ли је дат још неки новац јер о томе нема писаног трага“, истиче она.
Наша саговорница наводи и да причу о плаћању наводне одштете Рио Тинту „сада више представници извршне власти и не спомињу“.
„Ја претпостављам да када се саберу све цифре за локацијске дозволе и за пренамену земљишта из пољопривредног у грађевинско, а то су огромне површине, нека цифра постоји, али то је оно што је ишло на њихов ризик као инвеститора. Они су заправо плаћали држави таксе, а нису улагали ништа“, каже правница „Еколошког устанка“.
Међутим, наша саговорница наводи и да њене поједине колеге правници сматрају да може да дође до тужбе Рио Тинта и то због, како каже, неспретно урађене владине уредбе.
„Мој колега Сретен Ђорђевић сматра да може да дође до тужбе јер ова уредба, којом се поништава Уредба о просторном плану посебне намене, неспретно је урађена и неуставна је. Рио Тинто би имао могућност да се обрати Уставном суду Србије и међународној арбитражи, пред арбитражом би то могло заиста да дође уколико би се примењивале те билатералне конвенције. Дискутабилно је каква би била одлука, али они су факат имали одређену инвестицију овде и провели су 20 година. То није мали број година и неки новац је овде остављен. Оно што не знамо је о којој цифри се ради“, каже Несторовић за Нова.рс.
Шта је до сада испуњено након састанка са еколошким активистима?
Несторовић наводи да еколошке активисте забрињава да компанија Рио Сава и даље купује земљиште у Недељицама и исто књижи.
Она наводи да након састанка са еколошким активистима крајем јануара, премијерка Србије Ана Брнабић није испунила до данас обећање да ће извршити пренамену земљишта, односно вратити из градског грађевинског у пољопривредно.
„То није учињено јер је мештанима објашњено да то није могуће и да једноставно не знају како да ураде ту процедуру, те да то не може тек тако да се уради преко катастра“, каже Несторовић.
Она наводи да до сада није изашла инспекција осим „једног несрећног инспектора пре неколико дана и то у колима Рио Тинта“.
Наша саговорница подсећа да треба да се реши затварање 528 бушотина у Недељицама јер тамо „стално нешто цури“.
„Нико жив не зна да ли је и у којој мери дошло до загађења земљишта. Ништа није испуњено од оног састанка Савеза еколошких организација Србије и ПАКТ-а“, каже она.
Нашој саговорници је чудно што и након тог састанка нико од званичника уопште ништа не прича о Рио Тинту.
„Мени све личи на заташкавање нечега што ће вероватно испливати после избора“, оцењује она.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 9, 2022
