Прочитај ми чланак
Бајро Икановић, у БиХ осуђиван за тероризам, заповједник је једне од најекстремнијих милитантних исламистичких група у Сирији, која је након заузимања града Азаза успоставила вехабијску парадржавицу, сличну Горњој Маочи.
Сарајлија Елмедин Велић, који је прошлог мјесеца погинуо на сиријском ратишту у својој двадесетој години живота, био је припадник одреда Јаyш Мухамед Qа’атиба чији је емир (вођа) Бајро Икановић, одбјегли терорист и предводник вехабијске заједнице у Хаџићима. Иако је у Сирију отишао почетком године, Икановић је за кратко вријеме успио задобити повјерење јединице Јаyш ал-Ансар ал Муџахид, најбројније и најмилитантније формације фронта Ал Нусра, који су га поставили за емира одреда у којем ратују махом селефије с Балкана. Икановићев замјеник је санџаклија Мирза Ганић из Новог Пазара, а њихови су саборци углавном пристигли из БиХ, Србије, Македоније, Црне Горе, Албаније, Космета и кавкаских земаља.
Сједиште им се налази у Азазу, четрдесетак километара од границе са Турском, гдје се у последњих месец дана ствара нова колонија балканских муџахидина, који су у ратни плијен дограбили имовину протераних и побијених Сиријаца, имовину оних који су одани Дамаску и секуларној Сирији.
КУЋЕ И ИМАЊА ЗА ЏИХАДИСТЕ ИЗ ХАЏИЋА
Након што су, наиме, јединице под директном контролом Ал Каиде, у жестоким окршајима са тзв. Слободном сиријском војском (ФСА), заузеле град Азаз, муџахедини с Балкана су сходним нашли, да управо тај град буде њихово мјесто боравка.
Најприје су Бајро Икановић и Мирза Ганић команду одреда Јаyш Мухамед Ка’атиба смјестили у вилу, коју су претходно запосјели од дотадашњег власника, високопозиционираног члана тзв. Сиријског прелазног већа.
Будући да је окупација подручја на северозападу Сирије пратило и протјеривање домицилног становништва, новопристиглим су балканским муџахидима понуђене њихове напуштење куће и имања.
Но, увјет за “рјешавање“ стамбеног питања, био је да муџахиди имају породицу, због чега су се дали у бјесомучну потрагу за женама (слично је било и за вријеме рата у Босни и Херцеговини када су џихадисти из арапских држава долазили на ове просторе уз “благослов“ Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана, тако да и дан данас осјећамо одређене проблеме због тога).
Међу првима се шеријатски оженио емир Бајро Икановић, који је нашао чак двије младе – обје су пореклом с Кавказа. Икановић је иначе у Хаџичима оставио супругу, са којом има и децу, а на нове бракове се одлучио након што његова жена није жељела отићи у Сирију.
У истој екипи налази се и Енес Мешић, залуђеник из села Доњи Раинци код Калесије, који је своју тадашњу жену Амелу, у луђачким нападима знао и да озледи. Премда је Мешић одавно требао бити у затвору, вешто је ипак искористио флегматичност домаће полиције и судства, те умакао у Сирију. Мешић се иначе прије него ли је постао селефија, бавио продајом дроге и био је добро познат полицијским истражитељима.
ТЕРОРИСТИ И ПРОСВЕТИТЕЉИ
За разлику од њихових субораца који су успјели да реше брачни статус, среће нису имали Абдулах Ибраџић и Алдин Албашић, двојица селефија из Сарајева, који су такођер дошли “на допуст“ из Сирије (ојди ми дојди ми, слепоћа сигурносних служби у БиХ, које допуштају “шеткања“ торориста преко државне границе) из Сирије трагајући за невјестама. Како у БиХ нису нашли жене које су биле спремне да са њима оду у ратом разорену земљу, Ибраџић и Алибашић су се по савјету “браће“ запутили у црногорски градић Плав.
Иако је Бајро Икановић за портал Source.ba негирао да је главни организатор за регрутирање и транспорт терориста из БиХ у Сирију, чињеница је како је већина џихадиста, прије него што су кренули на ратишта, боравила у Горњој Маочи.
Уз Икановићеву финанsијску помоћ, у Сирију је отишао Муаз Шабић из Зенице, који је погинуо 29. Априла у борбама око Алепа, док је његов суграђанин Дервиш Халиловић убијен средином септембра. Задњи, али не и посљедњи терорист из БиХ који је погинуо у Сирији је Елмедин Велић, који је као припадник скупине Ријада Рустемпашића раније осуђиван за тероризам.
(Support for Syria and Bashar al-Assad from the people of Serbia)
