Прочитај ми чланак

Арапи купују плацеве и српска села

0

sarajevo

Живи се, тачније животари! Већина становништва је углавном ангажована у малим приватним предузећима и страним фирмама, док је привреда на ивици амбиса. Већина предратних домаћих предузећа је у стечају. Мали део становништва има срећу да је ангажован у заједничким институцијама БиХ, а једна од њих је и СИПА која се налази на подручју општине Источни Нови Град.

Овако би у најкраћем могла да се опише тренутна ситуација у Источном Сарајеву, које је у време велике српске трагедије, у крилу некадашње олимпијске диве Јахорине, заживело поносно и пркосно. „Родило“ се после рата, тако што је око 200.000 Срба протерано из данас федералног Сарајева. Људи су се нашли на ледини, између немила и недрага, бежали у туђину, али су се после неколико година вратили и почели да праве сопствено, неко ново Сарајево…

Град Источно Сарајево данас чини шест општина: Соколац, Пале, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Трново и Источни Стари град, у којима живи око 90.000 становника. Чак 95 одсто тог становништва су некадашњи становници „заједничког“, предратног Сарајева које више не постоји.

СЛОГА

– Не смемо да изгубимо веру као једину карику у нашој слози. Ми смо народ који је вечито на раскршћу сопствених недоумица, али и аршина које нам намећу непријатељи. Ми морамо бити свесни да нас једино вера може у рогобатном времену искривљених моралних и свих других вредности задржати буднима и у свести да морамо да опстанемо, да морамо да се боримо и више пркосимо свима који желе да се удаљимо једни од других – каже вероучитељ Небојша Коларић, који предаје у две основне школе у Источном Сарајеву, ОШ „Јован Дучић“ и ОШ „Свети Сава“.

Нешто лагодније од осталих живе људи у Источној Илиџи која је последњих година лидер по промету, потрошњи и добити реалног, приватног сектора, а на основу извештаја Регионалне привредне коморе.

– Много фирми на које смо се ослањали је у тешким проблемима, а велики број људи је по том основу остао без посла. Општина Источна Илиџа се географски налази на месту које омогућава ангажман једног броја наших суграђана да раде у заједничким институцијама БиХ. Од 15.300 становника на бироу за запошљавање је око 2.000 људи, што је солидно. Структура становништва је старија, па Источна Илиџа последње две године има негативну стопу прираштаја становништва. На подручју општине је болница „Касиндо“, која је велики губиташ и квари значајно привредну слику Источног Сарајева – каже за „Новости“ Предраг Ковач, начелник општине Источна Илиџа.

На месту некадашње мочваре и војног центра настала је цивилна, односно стамбена инфрастуктура, највише захваљујући новцу управо тих истих избеглица из федералног Сарајева, тврди новинарка Жељка Домазет.

– Људи су били приморани да за будзашто продају своју дотадашњу имовину, а онда су почели да купују земљу, материјал за куће и станове на овом подручју. Некадашњи гиганти не само Сарајева већ и бивше Југославије, „Фамос“ и „Енергоинвест“ исељени су после рата на подручје Источног Сарајева, али услед небриге, технологија је застарела и та предузећа су, нажалост, пропала.

– Млади свет углавном одлази. Не види перспективу. Кад заврше универзитет углавном се разбеже јер немају подршку.Теши нас и држи на окупу једино тај дух који имамо, неприкосновен и постојан у свим временима, култура и свест да смо један народ и дај боже да и то потраје. Сваки је културни догађај изузетно посећен. И развој туризма због Јахорине је и даље завидан – каже Жељка Домазет.

sarajevo-1

АРАПИ КУПУЈУ ПЛАЦЕВЕ И СРПСКА СЕЛА

Једна од мештанки општине Источно Ново Сарајево, Слободанка Р, некада политички активна, а данас власница самосталне трговинске радње, тврди да су Арапи већ увелико почели да купују плацеве, па и цела српска села у околини Сарајева.

– Подно Бјелашнице налази се један од укупно три на целом свету извора „живуће“ воде и то је основни мотив њиховог све учесталијег доласка у ову регију, само што се о томе не прича и не сме да се прича. Власти су врло добро упућене у то, али није им у интересу да реагују, да разговарају са власницима земље и мотивишу њихов опстанак у селима, односно утичу да не продају своја имања.

(Вечерње новости)