Прочитај ми чланак
(Политика)
У каквом свету желите да живите? То је питање које нам је свима поставио Едвард Сноуден, који је тридесети рођендан дочекао као апатрид након што је америчка влада против њега повела глобалну хајку.
Сноуден ни најмање не личи на Че Гевару. Он је типични „гик”, како се у америчком жаргону називају представници генерације рођене у осамдесетим годинама прошлог века која је свет упознала преко компјутерског екрана. Генерације која се нашла у процепу два света – постхладноратовског, и новог света чији се обриси тек назиру.
Доминацију Америке и њених НАТО савезника пратила је идеолошка надоградња о „праведним ратовима” које су водиле „најразвијеније демократије” за „слободни свет”. Читава армија стручњака за комуникације претварала је те ратове у глобални ријалити шоу.
Тако је сада и Весли Кларк, који је командовао нападима НАТО-а на Југославију, постао водитељ ријалити шоуа чији је циљ да рат учини забавним и да га „приближи младима”.
Део стратегије састојао се и у томе да се аутентичне буне широм света преокрену у своју корист тако што ће регрутовати младе који су поверовали да се боре за исти циљ, за слободу и демократију, против диктатора.
Мотивисани идеалима, а потом све чешће новцем и непристојно привлачним понудама за каријеру у Вашингтону и Пентагону, ови млади револуционари постали су ратни консултанти са мисијама у готово свим кризним подручјима у свету.
Један од гротескних примера ове ратне порнографије је спот Ивана Маровића на „Јутјубу” у коме овај „револуционар у пензији”, бивши отпораш, рекламира револуцију изваљен поред базена, са наочарима за сунце и мохитом у руци.
Будите кул и секси док рушите диктаторе следећи три једноставна правила за дизање револуција па ћете завршити као ја, испијајући коктел у базену окружени девојкама, у некој врсти раја потрошачког друштва. У рају који се обећава борцима за свети рат у неким другим културама, истина, не служе мохито али их чекају девице.
Одрастао са идејом која му је, као и другим младим Американцима, сервирана преко медија, да се у савремене ратове иде да би се „помогло” другима, Сноуден се са 20 година пријавио за обуку у специјалним јединицама у Ираку.
Убрзо је међутим, увидео да је „већина оних који су нас обучавали била заинтересована да убије Арапе, а не да помогне било коме” и схватио да припада нечему што чини више зла него добра.
Када је десет година касније, као један од 20.000 запослених у седишту НСА у Мериленду, једне од петнаест америчких обавештајних служби, био сведок постављања система за глобално електронско шпијунирање, одлучио је да реагује.
Одлучио је да окрене леђа успешној каријери обавештајца и да живот изложи опасности како би спречио да „америчка влада уништава заштиту приватног живота, слобода на интернету и основних слобода у свету”.
Од свих револуционарних метода изабрао је најубитачнију – информацију.
