Прочитај ми чланак
Амерички државни секретар Џон Кери немачким студентима одржао је говор у током ког је бранио слободу изражавања, религије и мишљења и поручио: „У Америци имате право да буде глупи ако желите.“
„Ми као земља, као друштво гајимо идеју о верској слободи и толеранцији, без обзира на веру, и о политичкој слободи и толеранцији, без обзира на тачку гледишта“, рекао је Кери студентима током данашње посете Берлину.
Он је рекао да су се људи понекад питали зашто амерички Врховни суд дозвољава једној или другој групи да одржава параде, иако је то најпровокативнија ствар на свету, и носе транспаренте који вређају једну или другу групу.
„Разлог је слобода, слобода говора. У Америци имате право да будете глупи ако желите. И имате право да будете одвојени од неког другог ако хоћете. И ми то толеришемо. Ми то некако
превазиђемо. Ја сматрам да је то врлина. Сматрам да је то нешто за шта се вреди борити. Важно је бити толерантан према другачијем мишљењу“, казао је он.
Кери је ово изјавио током првог пута у иностранству од када је 1. фебруара постао државни серкетар. После једнодвенве посете Лондону и Берлину, он сутра наставља турнеју посетом Паризу, одакле наставља за Рим, Анкару, Каиро, Ријад, Абу Даби и Доху. У Вашингтон се враћа 6. марта, наводи Ројтерс.
Кери се у разговорима са дипломатама и студентима осврнуо и на време које је провео у Берлину 50-их као син америчког дипломате и испричао је причу о томе како је бициклом кришом ушао у источни Берлин.
„Имао сам велике авантуре. Мој бицикл и ја смо били најбољи пријатељи. И возио сам се по читавом граду. Сећам се како сам се возио булеваром Курфирштендам и нисам видео ништа осим рушевина. То је била 1954. и рат је још био присустан у свести људи“, испричао је Кери. Како је испричао, врло брзо приметио је „како је мрачно и пусто и људи су изгледали некеко несрећно“.
„Осетио сам језу због тога и нисам се дуго задржао. Журно сам отишао и вратио се кући, поносно испричавши родитељима шта сам урадио. Они су ме одмах казнили и узели ми пасош“, казао је Кери и додао: „Као 12-годишњи дечак сам видео разлику између Истока и Запада. Никада више нисам ишао на такав излет. Али никада га нисам ни заборавио. А сада је то нестало, нестало.“
(Б92)
