Прочитај ми чланакПрестолонаследник Александар Карађорђевић први пут говори о свом односу са оцем, својој позицији у време раскола, о томе како су га и после смрти одвојили од оца, јер није могао да га сахрани тамо где је породица (они су уверени - и сам Петар) желела, зашто се клонио политичких емигрантских кругова, докле су досезали прсти Титових тајних служби у његовој породици.
ФОТО: telegraf.rs – Марко Тодоровић
„Када је отишао одавде, мој отац није имао ни 18 година, имао је 17 година и неколико месеци. То је био велики притисак на њега. Био је директно изложен политичарима. Када су Немци напали Југославију, влада је прво прешла у Палестину, па у Каиро, па у Лондон… и он је као врло млад човек на коме је велика одговорност, сваки дан гледао тоталне, извините на изразу, политичке глупости. Мислим да су политичари око мог оца закомпликовали ситуацију…“, испричао је за Недељник Александар Други Карађорђевић, у првом интервјуу у ком говори о односу са оцем, својој позицији у време црквеног раскола у Америци, о томе како су га и после Петрове смрти одвојили од оца, јер није могао да га сахрани тамо где је породица (они су уверени – и сам Петар) желела, зашто се клонио политичких емигрантских кругова, као и докле су досезали прсти Титових тајних служби у његовој породици.
„Ја нисам осетио притисак служби, али мислим да мојк отац јесте“, испричао је Александар Карађорђевић.
Било је то време оштрих подела у Српској православној цркви у Америци, где се свештенство поделило на такозване расколнике (себе су звали Слободна српска православна црква) који су прекинули везу са Патријаршијом у Београду (због веза са комунистима), и оне који су остали лојални патријарху Герману. Та линија поделе из цркве прелила се на читаву српску емиграцију у Америци (и шире), а последично и на породицу Карађорђевић. Прича о српском расколу остала је једна од неосветљених епизода српског 20. века, поготово оног дела историје који се одвијао далеко од отаџбине.
Јединство краљевске породице Карађорђевић, које је више него често „било на испиту“, потпуно је урушено овим расколом, који је због тога добио и статус „породичне трагедије“. А у центру породичног раскола нашла се и једна мистериозна жена, која је остала позната по надимку Мици Лоу – Милица Анђелковић из Аранђеловца. Она је важила за блиску пријатељицу краља Петра, који ју је овластио као извршиоца тестамента (по ком је он наводно желео да буде сахрањен у Америци). Како се приповедало, на сахрани краља Петра, она се зближила са његовим млађим братом Андрејом, да би се убрзо и удала за њега и (само)прогласила се принцезом Маријом Евом Карађорђевић. Остатак породице то није одобравао, ни њене везе са краљем Петром, ни брак са принцем Андрејом. Нити су јој признавали краљевско име Марија Ева.
