Прочитај ми чланак
Нерегуларно прикупљање и обрада личних података је прерасло у општи проблем савремене „културе/цивилизације“, која се (неком својом логиком), са огромном пажњом брине о безбедности грађана. Међутим, парадоксалне чињенице овој констатацији указују на повећање стопе криминала сваке врсте и у физичком и у електронском окружењу.
Развојем електронских система, нарасла је и „потреба“ за евидентирањем и персонализовањем чак и најобичнијих одлука „обичног грађанина“. Примери који на то указују су непотребне евиденције посетилаца разних клубова, утакмица, градског превоза… а сувишно је говорити о процедурама институција које ће нам обезбедити бенефит: банке, социјалне службе, катастри… Ова савремена појава модерног друштва, само у Србији, у овом тренутку генерише преко милион различитих база података које процесуира више од 300.000 правних лица.
Невероватан податак је и чињеница да је сваки други пунолетни грађанин у Србији, спреман да без размишљања остави своје податке некој „евиденцији“ уколико ће му бити обезбеђена тражена услуга. Неводећи рачуна о томе, шта, коме, колико и где остављамо податке, потпомажемо могућност крађе података, злоупотребу идентитета и озбиљне компликације које настају из поменутих ситуација.
Комплетном случају доприноси недовољно познавање правила и ситуација у којима морамо оставити личне податке, а када то прелази границу, често спада у дело које је и законом регулисано. Тако, за нелегитимно прикупљање података о корисницима, казне могу достизати и неколико стотина хиљада динара. Међутим, у ситуацијама када нам је услуга преко потребна, мало кога интересује чему ће подаци бити намењени и да ли су уопште и потребни. Још мањи број испитаника има храбрости да се супротстави „систему“.
Проблем у ширем смислу настаје у тренуцима када се врши прикупљање података у циљу забаве као у примерима евиденција ноћних клубова, утакмицама…итд, када је веома спорно питање безбедности података и њихова злоупотреба. Напомињем да у многим ситуацијама, личним подацима управља особље са нимало легитимитета за ту врсту посла.
Чињеница да се ниска свест корисника безобразно злоупотребљава од стране институција је забрињавајућа, чињеница да је нас – грађане мало брига за то је фасцинантна, а статистике криминала у Србији говоре о честим крађама идентитета.
Проблем заштите личних података није нов, у Србији се већа група људи више од 10 година озбиљно бави том темом, док развој дигиталног друштва убрзава развој складиштења података, међусобно повезивање, доступност као и развој стопе криминала у овој области. Указујући на проблем и апелујући на свест грађана, коначно решење видимо у озбиљној промени законских регулатива, али је превентива на власницима података.
Арсенин Александар
