Прочитај ми чланак

АЛАРМАНТНО: Све нас је мање, годишње губимо 35.000 душа

0

Настављају се негативни популациони трендови у великој већини општина у Србији. До 2041. нестаће трећина житеља југоистока. Годишње губимо 35.000 душа

НОВИ Пазар је међу ретким градовима у Србији који бележе позитиван природни прираштај, и то упркос реконструкцији породилишта, због чега су се почетком прошле године труднице порађале у другим градовима. Лане је, тако, у матичне књиге рођених уписано више од 2.300 беба, док је број преминулих житеља Новог Пазара застао на око 700. Годину пре тога број је досегао 2.500.

Да се тренд наставља, показује и прва недеља 2018. Током првих седам дана град је богатији за 40 нових суграђана. Тројке и четворке у овом граду постале су малтене уобичајене. Осим Пазара, највише беба у односу на укупан број становника рађа се још у Сјеници и Тутину. Тутин, иако једна од најнеразвијених општина, има већи природни прираштај чак и од Пазара. Затим следе Прешево и Сјеница.

Према речима Гордане Бјелобрк, шефа Одсека за демографију Републичког завода за статистику, позитивни природни прираштај годинама уназад има још само Нови Сад. То значи да само пет места у земљи има позитиван природни прираштај, а чак 164 негативан.

Што због негативног прираштаја, што због миграција, статистичке пројекције показују да ће у наредних четврт века највеће смањење становништва доживети јужна и источна Србија. До 2041. године нестаће чак трећина житеља ових области!

ЗАХВАЛНОСТ ТУРСКОЈ

ДР СУАДА Гицић Скендери, портпарол Опште болнице у Новом Пазару, захвалила је турској развојној агенцији ТИКА јер је знатно побољшала услове у локалном породилишту. Она је додала да Тутинке воде по броју порођаја, а Силвана Симић из Тутина је пре годину дана родила тринаесто дете.
Прочитајте још – ЦИА ПРОЈЕКТУЈЕ: Срба ускоро неће бити; Наш негативан природни прираштај у европском врху

Највишу стопу наталитета у 2015. и 2016. имају и београдске општине Стари град и Савски венац. Најнижу стопу имају Рековац, Кнић, Гаџин Хан, Црна Трава, Нова Варош, Голубац, Кучево и Мало Црниће. Последњи подаци којима РЗЗС барата су из 2016, а за прошлу годину биће објављени тек у јуну.

Према тим подацима, у последњих 10 година у земљи (без Косова и Метохије) годишње се роди просечно 67.459 деце (највише је рођено 2009. – њих 70.299). У истом периоду број становника само на основу природног прираштаја смањен је за 385.000, односно за 35.000 душа годишње. То значи да сваке године нестане општина величине Пријепоља, Бечеја или Савског венца.

Према подацима које нам је доставила Гордана Бјелобрк, највећи број деце рађају жене између 25 и 34 године, а просечна старост мајке је 29,6 година. У градским насељима она је мало већа и мало премашује 30, док је у осталим деловима земље између 27 и 28 година.

Негативни природни прираштај и негативна стопа раста становништва забележени су у Војводини још крајем осамдесетих година прошлог века, а у осталим деловима од почетка деведесетих.

Пројекције становништа 2011-2041. показују да ће с наставком депопулације број становника централне Србије (без КиМ) са 7,2 пасти на 6,5 милиона. У најбољем случају, уколико би се природни прираштај драстично повећао, Србија неће имати више од 6,9 милиона грађана.