Прочитај ми чланакДобро познат одевни бренд C&A, имао је своје продавнице широм Србије, ипак је као бомба одјекнула вест да компанија преко ноћи иде у стечај. 135 радника је остављено на цедилу, међу њима је и 40 самохраних мајки које не знају како ће и од чега да прехране своју децу. "Сутра нећу имати детету за доручак", завапила је Биљана, једна од оних којима је плата у C&A једини извор прихода.
Биљана Петровић већ пуних десет година ради за овај бренд. У разговору за Нова.рс она није штедела речи, а у једном моменту није могла ни да заустави своје сузе. У емотивној сиповести, она признаје да је убија носталгија за временима када је све било у реду.
„Знате како, ја сам овде десет година, ову радњу сам отворила као и многе друге и сада ме то уби, свакодневно од момента када смо сазнали шта се дешава, ја плачем, јер сам нажалост схватила да чу је и затворити.“, почиње Биљана за Нова.рс
Фирма се још увек није огласила, а према речима запослених препуштени су сами себи
„Данима смо ту, након што смо обавештени да идемо у стечај, чекамо стечајног управника али нико се не појављује. Моје дете које је студент, ја не знам да ли ће имати за школарину и сутра за доручак свом детету. Ово је страшно. Ја молим све и компанију и државу да нам помогну, барем две плате да нам дају да имамо до наредног посла да преживимо. Не знамо шта ћемо. Долазимо овде свакодневно и радимо по распореду који је састављен када је све било у реду“, каже нам жена.
Запослени који су остављени без хлеба, посебно се „захваљују“ грађанима и медијима
„Знате шта, медији су пренели како нам је радња у хаосу, како ми ништа не радимо али то није тако, као и то да имамо попусте. Не, немамо попусте и нисмо их ни имали, а радња је разрушена од грађана који су дошли овамо да купе ствари и да нас покраду. Свака особа које је ушла у радњу, пиштала је на вратима када је излазила, али нама су укинули обезбеђење као и спремачице. Све сами радимо и сада смо овде иза затворених врата и чувамо ово мало имовине што нам је остало. Поједине медије треба да буде срамота, на сву нашу муку они скупљају неке кликове, то је срамота као и ови људи што долазе и краду“, прича Биљана и додаје:
„Јако је битно да нагласим да се стално спомиње право потрошача, а шта је са правима запослених? То нико не спомиње, мене не занима шта се дешава, јер ми са тим стварима немамо везе, ми овде радимо ако било ко било где. Молим вас, нека нам неко помогне, јер ми не знамо ни где смо, ни шта смо и за кога и због чега радимо. По угвору, ми смо дужни да долазимо на псоао, а они су нам понудили колективни годишњи, и шта ако одемо могу да нам кажу да смо прекршили уговор о раду, е па нисмо наивни“.
Биљанине колеге, које нису желеле да се снимају, рекле су нам да је данима било све чуднијих ситуација. Наиме њима је престао да ради службени телефон, а онда су сазнали да рачун није плачен, плата последња коју су добили је легла на рачуне десетак дана раније, такође и три главне касе су престале да раде а техничка подршка је у Аустрији, а телефон им није радио да их позову нити су имали коме да се јаве. Што се тиче робе, кажу да је стизала више пута недељно, а онда се дешавало да одједном робе нема и по седам дана, све је то било чудно али нису ништа желели да причају. Један од колега, истакао је како има троје деце и кредит за стан, да тражи посао и моли Бога да га што пре нађе јер не зна како ће даље, а посебно наглашавају да им је лето уништено и криве поједине који нису желели да им се огласе, јер су на летовању.
У смени је обично било око пет запослених, двоје на каси и остатак у радњи која броји 1.300 квадратних метара, било је како кажу напорно али нису желели да мењају посао, а да ће им се нешто овако десити нису ни сањали. Сада, након свега траже само своја права и помоћ државе за коју како кажу верују, да једина може да им помогне.
