Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања Србије најавило је да ће у петак, 12. октобра, организовати јавну расправу о истраживању руде никла у Србији.

У расправи ће учествовати стручњаци из области геологије и рударства, универизтетски професори, чланови Српске академије наука и уметности, представници Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије.

Позвани су и представници Министарства здравља, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Института за нуклеарне технологије, компанија које су добиле решења за истражна права.

Очекује се да ће своје ставове о истраживањима руде никла изнети и редитељ Емир Кустурица, председници општина Топола, Трстеник, Врњачка Бања, Чајетина.

Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања је навело да организовањем Округлог стола потврђје да је спремно да разговара о истраживању руде никла, као и о осталим темама које се тичу грађана Србије, а у надлежности су тог министарства.

У Србији се за рудом никла врше истраге на више локација: код Тополе и Арандјеловца, Врњачке Бање и Трстеника, и на Мокрој Гори. Истражно право дато је компанији Србија никл.

Истраживању руде никла, као и каснијој експлоатацији, противи се велики број стручњака, као и градјани на подручјима где је планирано истраживање.

Подсећамо на саопштење за медије председништва Српске академије наука и уметности о експлоатацији руде никла на територији Србије
Министарство рударства и енергетике Владе Републике Србије, у новембру 2004. године, одобрило енглеској фирми Динара Ницкел д.о.о. да на територији Мокре Горе врши геолошка истраживања никла и пратећих метала, гвожђа и кобалта, с намером да ту касније отвори и рудник.

Кад је та одлука, у јануару 2005. године, објављена, изазвала је велико узнемирење јавности. Делећи то узнемирење, и суочена са последицама такве одлуке по очување животне средине, Српска академија наука и уметности је закључила да се разговор о последицама отварања рудника никла мора пренти са терена политике на терен науке.

Зато је академику Драгомиру Виторовићу, некадашњем професору Хемијског факултета, који је 1999. године направио стручну анализу последица НАТО-бомбардовања, поверила да сличну анализу направи и о последицама отварања рудника никла. У каснијој фази, том послу су се придружили и академици Зоран Максимовић, некадашњи, и Видојко Јовић, актуелни професор Рударско-геолошког факултета у Београду. цео текст из саопштења можете прочитати овде

 

(Бета)

Ознаке: јавна расправа, истраживање руде никла, последице експлоатације