Јоксимовић ипак указује да ће током процеса преговора са ЕУ и сектор безбедности морати да „претрпи“ одређене законске промене и интензивну реформу, а предуслов за реформу је управо директна демократска контрола рада тих служби.

Отварање преговора са ЕУ значиће бројне законодавне промене у многим областима, па и у погледу сектора безбедности, указује Јоксимовић, која очекује да ће у наредном периоду бити потребно радити и на новом закону о БИА.

Цивилна и демократска контрола предуслов
Она је напоменула да се поглавља 23. и 24. која ће прва бити отворена поред владавине права и слобода односе и на безбедност и истакла да су цивилна и демократска контрола предуслов за све што ће касније доћи – а то је интензивна реформа сектора безбедности.

Указујући да не постоје специфични европски стандарди у погледу безбедности, председница Одбора је навела да постоје стандарди који се подразумевају и од Србије ће се тражити одређени степен не само цивилне и демократске контроле, барем што се тиче парламента и независних државних институција, већ и реформе у сектору безбедности.

„То подразумева увођење неких нових стандарда, процедура, разних сертификата, што ће бити тема и јавне расправе. Верујем да ћемо у парламенту у наредном периоду организовати јавне расправе које би укључиле и представнике сектора безбедности и академску јавности, као и НВО како би видели у ком правцу сектор безбедности треба да иде“, објашњава Јоксимовић.

Такође, у наредном периоду биће потребно радити на томе да се и законски уреди директан надзор над службама, односно посете агенцијама и увид у документацију.

У складу са законом
Јоксимовић истовремено истиче да је контрола, коју су чланови скупштинског Одбора за контролу служби безбедности спровели посетама ВОА, ВБА и БИА у последњих месец дана, показала је да су службе у смисли законитости поступања и примене посебних поступака и мера за тајни електронски надзор комуникација „радиле у пуној мери у сагласности са законом“.

Током посете, агенције су, како каже, „отвориле врата својих просторија“ и чланови Одбора имали су увид методом случајног узорка, а није било „фингирања“, нити је било ко члановима тог радног тела „достављао шта треба да гледају“.

Подсећајући да је у извештају Одбора о надзору над службама безбедности током 2012. године, који је парламент усвојио у мају, између осталог наведено и да то тело није могло да спроведе потпун надзор, односно директну контролу због недостатка нормативног оквира, Јоксимовић је навела да је потом та мањкавост санирана интерном одлуком и да су затим уследиле посете агенцијама.

„Не постоји ниједан документ на основу кога можемо да имамо јасно дефинисане механизме обављања директне надзорне контроле, а то значи посете агенцијама и увид у документацију, примену посебних поступака и мера за електронско надзиране комуникације које могу да буду задржани подаци када говоримо о листингу и подаци са увидом у садржај, што је познато као прислушкивање“, објашњава она.

У Словенији, како додаје, постоји закон који регулише директне посете, док у Србији не постоји такав акт, па је у будућности потребно наћи начин на који ће се и законски уредити обавеза парламента да обавља цивилну и демократску контролу.