Прочитај ми чланак
Као последица „ваљаног“ рада Владе Србије у последњих десетак година, Срби радије бирају затвор на два месеца него слободу.
Све је више оних који су прекршајно осуђени, највише несмотрених возача, који траже да због немаштине иду у затвор јер нису у могућности да плате казну. Дан затвора је 1.000 динара, а на пример невезивање појаса 5.000, тако да имају пун пасион на рачун државе у трајању од пет дана. Рачуница је јасна: више се исплати јести и пити на рачун државе, него јој платити казну са новцем којег оскудно имају и уједно остати гладан!
Само у београдском Прекршајном суду прошле године било је више од 12.000 захтева, а за првих пет месеци ове већ 6.403! Како је кренуло, социјални проблеми најугроженијих Београђана ускоро ће бити решени са затворским пуним пансионом. Досадашњој градској власти треба на том податку честитати: они који немају добили су бесплатно све што им је неопходно за живот, при чему су им и смањени остали трошкови – ако сте дуже од 30 дана у затвору не морате куповати ни бус картицу, која за незапослене (ако сте незапослен од којих ћете платити пара?!) износи око 1100 динара.
Добра вест је да се социјални проблем најугроженијих слично успешно решава и другим већим српским градовима: у Нишу је прекршајни суд казнио око 9500 Нишлија од којих су њих 80% затражили да иду у затвор, док је у Крагујевцу већ њих 101 ове године послато у затвор на овај начин.
Казне због којих Срби бирају затвор најчешће износе од 30 до 50 хиљада динара. Највише преиначење казне траже на југу Србије, а најмање у Војводини. Више од 40 одсто осуђених је незапослено.
Д.П.З.
