Прочитај ми чланак
Нови Књажевац (Сенад): Лалама прија крај пуних котлића
Мештани севернобанатског села Санад, смештено између регионалног пута на пет километара од Чоке, седам километара од Новог Кнежевца и долме крај Тисе, дочекују 11.августа кулинаре који четврти пут стижу на међународно такмичење за „Златни котлић Санада 2012“. Долазак је најавило преко 70 кулинарских екипа из многих војвођанских места, стижу и Санадци из дијаспоре јужније од Саве и Дунава, а очекују се и гости из суседне Мађарске.
У котлићима ће се крчкати рибља чорба, пржити риба и справљати друге ђаконије, а овдашњи кулинари у улози домаћина Владан Суботин и Зоран Надрљански, председник Савета МЗ Санад Небојша Вукчевић, председник Српске православне општине Радован Шаргић и њихови сарадници уверавају да весеља и доброг расположења неће мањкати.
– Пре десетак година сам се мало више посветио кулинарству и учешћу на такмичењима у кувању рибље чорбе и других специјалитета у котлићима, а у последње време и у земљаним посудама и под сачевима. Како је током сезоне број одлазака на такмичења широм Војводине, у Мађарску и Румунију достигао тридесетак, 2009. године смо одлучили да кулинаре окупљамо и код нас у Санаду.
Показало се да је то пун погодак, да се заједно са нашим пријатељима такмичимо, дружимо и веселимо, јер и нама Лалама и гостима прија крај пуних котлића. Прве године биле су 92 екипе, друге 80, лане 67, а без обзира на кризу задовољни смо бројем пријављених кулинарских екипа. За наше мало село, то је јако добар одзив, имајући у виду да се у исто време кува и у другим местима у околини – каже један од оснивача санадског неформалног удружења кулинара Љубитељи кувања „Лала“ Владан Суботин.
Суботин је за потребе кулинарских такмичења наменио плац на углу улица Ђуре Јакшића и Жарка Зрењанина, које Санадци зову „Ћорави сокак“. Претпрошле године је ту засадио 210 садница белог багрема, тако распоређеног да када се за коју годину крошње склопе буде довољно хладовине за кулинаре, а успут сређује и осталу неопходну инфраструктуру.
Присећају се Санадци времена када су се овде приређивале чувене гитаријаде на којима су наступале и афирмацију стицали сада већ култни бендови „Смак“ и „Yу група“. Гитаријада се угасила, опстала је само једна кафана „Сер Ђон“, коју држи Ђока Никочев, а пропале су велике кафане „Пана“ и „Соко Бања“. Млади због забаве одлазе у околне веће вароши или се увече на „глуварење“ окупе у центру села крај споменика, а традицију летње забаве чува ноћни турнир у малом фудбалу, који организује МЗ Санад. Фудбалски клуб не функционише, али није угашен.
Културних збивања и неговање обичаја не би било без вредних ентузијаста КУД „Вук Караџић“, који окупљају фолклорце и имају уметничку радионицу. Учествују на десетак приредби у селу или оду на гостовања. Прочули су се и по организовању ускршњег поливања девојака. Прошле зиме Српска православна црквена општина Санад успешно је обновила за Богојављење пливање за часни крст. Радован Шаргић вели да је изненађујуће велико интересовање младих било за приређивање „Кнежеве вечере“ за Видовдан, а да су се млади одазвали на три акције на уређењу православног и једну на сређивању римокатоличког гробља. Понос села је Ловачко друштво „Јастреб“ са ловиштем богатим трофејним срдаћима и другом дивљачи.
Налањском попису Санад има 1.147 житеља у око 400 домаћинстава. Осипа се број становника, јер је много више оних који умиру, него што се рађа деце, па је тако у овој годињи рођено свега шест беба. Основна школа је још увек осмогодишња и Санадци су упорни да сачувају осмољетку, мада је у више наврата било речи да се сведе на четири разреда. Први човек МЗ Санад Небојша Вукчевић скромно вели да је Санад сиромашно место, баш као и друга севернобанатска села, у које се улаже колико дозвољавају могућности. Асфалтни путеви су реконструисани изузев у једној улици, водовод је обновљен пре четири године, има струје и телефона у свакој кући, чак се повећао и број корисника АДСЛ интернета. Ове сезоне уређивани су атарски путеви, а чланови новоформираног Удружења риболоваца „Тиса 130“ уз подршку омладине уредили су плажу на Тиси. Уз помоћ чоканске општине добијено је 1,6 милиона динара за сређивање зграде Месне заједнице.
– У селу је седамдесетак празних кућа и имају добру цену, од 1.500 до 4.500 евра – прича Вукчевић. – Управо је једна продата за 3.000 евра, више због плаца, јер је доспела за рушење. Ретко ко пожели са стране да дође и живи у Санаду. Додуше, дођу, свиди им се, јер смо гостопримљив народ и радо прихватамо сваког, али ретко ко се одлучи на куповину куће. Имамо два-три повратника из иностранства, који су пре коју годину купили и уредили куће јер планирају трајни повратак у завичај.
Од оних који су отишли у друге вароши, за завичај се интересују и колико могу помажу Санадци из генерација рођених половином прошлог века, који су сада у Новом Саду и Зрењанину, навраћају викендом и они млађи који су у последње време отишли, али криза је па углавном гледају своја посла.
Једина фирма у селу је АД „Санад“, која се бави пољопривредном производњом, а и мештани махом живе од паорлука. Због суше не чека их ружичаста јесен, јер је род десеткован, како на њивама тако и у воћњацима и виноградима.
– Воће нам је слабо родило, изузев шљива које су у селу у заветрини. Подбацили су и виногради, мада су и површине под виновом лозом много мање него пре. Од овогодишњег рода неће бити много ни вина ни ракије, па се сви уздају у старе залихе – каже Вукчевић.
Нови Сад: Позив кандидатима за пописиваче пољопривреде
Сви који желе да буду пописивачи у предстојећем попису пољопривреде у Србији, моћи ће од данас до 14. августа да поднесу пријаве за тај посао, саопштио је Кабинет градоначелника Новог Сада Игора Павличића. Подаци о адресама и радном времену пунктова на којима се подносе пријаве објављени су на сајту Града Новог Сада.
Републички завод за статистику, како је раније најављено, спровешће од 1. октобра до 15. децембра попис пољопривреде којим ће бити обухваћена сва пољопривредна газдинства на територији Србије.
Тиме ће бити омогућен увид у стање пољопривреде у нашој земљи и њене потенцијале као и у недостатке и проблеме које би требало решавати а добијене информације у попису користиће креаторима аграрне политике за доношење одлука као и краткорочних и дугорочних стратегија развоја пољопривреде.
Даваоци података моћи ће боље да планирају пољопривредну производњу, да се пријављују код националних и европских фондова за подршку пољопривреди и добију сазнања о томе у коју би пољопривредну грану требало инвестирати.
Републички завод за статистику раније је саопштио да ће успех предстојећег пописа пољопривреде у највећој мери зависити од активног учешћа српских пољопривредника као и од тачности и потпуности њихових одговора пописивачима.
Нови Сад: Дужницима секу струју
Наредних дана почеће искључења струје науредним платишама, као и утуживање потрошача, саопштавају из Електродистрибуције “Нови Сад”, што је једна од законских мера које им стоје на располагању
Електродистрибуција наредних дана у акцији
када је реч о наплати великих дугова за утрошену електричну енергију. На терену ће бити ангажовано 25 до 35 монтерских парова који ће дневно искључивати око 800 потрошача.
У случају евентуалног искључења струје потрошачи треба да дођу у пословне просторије Електродистрибуције “Нови Сад”, на Булевару ослобођења 100, измире дуг у целости и уплате накнаду за поновно прикључење. Тако се за домаћинства која имају трофазни мерни уређај поновно прикључење плаћа 1.853 динара, а она са монофазним, 1.236, док привреда плаћа 4.214 динара.
Што се тиче купаца који користе или планирају да користе струју на неовлашћен начин, из Електродистрибуције подсећају да имају контролну службу, опремљену најсавременијим алатом и високотехнолошком опремом, која се бави сузбијањем овог вида криминала. Они раде 24 сата дневно, 365 дана у години.
Када се установи да грађани краду струју, одмах им се обуставља даља испорука, искључују се са мреже и губе статус купца. У том случају, уколико поново желе да заснују претплатнички однос, морају да дођу у просторије специјалне контролне службе, на Булевару ослобођена 98, где ће им бити обрачунат износ неовлашћеног коришћења струје.
Ако купац у целости измири износ по обрачуну, након тога потребно је да поново поднесе захтев за прикључење на дистрибутивну мрежу и мора, уколико жели поново да заснује претплатнички однос, да плати и трошкове изградње новог прикључка на регулационој линији.
Радно време благајни у пословној згради “Електровојводине” у Новом Саду радним данима је од 7 до 18, а суботом од 8 до 12 часова.
Кикинда: Град под оком камера
У наредном периоду у Кикинди биће монтиран видео надзор на раскрсницима и у центру града. Камере на раскрсницама снимаће саобраћајне прекршаје док ће видео надзор на Градском тргу побољшати безбедност, каже помоћник председника општине Бранислав Чолак. Како је објаснио, у првој фази видео надзор биће постављен у центру, а након тога безбедносне камере биће постављане у зависности од прилива средстава.
На ободима града, где се налазе пластеници, бележи се доста крађа, док је велик број крађа забележен и на Микронасељу, као најгушћем насељу у граду. Стога је план да се видео надзор прошири и на ове делове Кикинде.На осам кључних раскрсница у граду и три улаза у Кикинду такође ће бити постављен видео надзор, каже наш саговорник:
-Видео надзор који ће бележити саобраћајне прекршаје имаће различите системе рада. На појединим раскрсницима снимаће се у једном, а на неким у два правца. Камере ће бити постављене на расксрницима за које је предлог дала Саобраћајна полиција. Нећемо објављивати које су то раскрснице јер је део читавог система покретан па ће камере моћи да се премештају по граду.
У току је расписивање јавне набавке за постављење видео надзора. За камере на раскрсницима средства су обезбеђена у Фонду за безбедност саобраћаја.
Овај Фонд пуни се од наплате саобраћајних казни, а за видео надзор планира се тридесетак милиона динара. У Фонду за безбедност, из којег ће се финансирати поставка безбедносног видео надзора, има милиона динара, међутим ова средства биће увећана ребалансом буџета.
Оџаци (Ратково): Отвара се српско-немачка етно кућа
Дугогодишњи добри односи Ратковчана и некадашњих становника Парабућа, а данашњег Раткова, који већ више од шездесет година живе у Бад Шенбурну у Немачкој, ће у недељу бити крунисани отварањем српско-немачке етно куће.
У некадашњем католичком жупном уреду, односно у некадашњој кући католичког свештеника, смештена је ова поставка која симболизује пријатељство српског и немачког народа који су живели и сада живе у Раткову.
Парабућани су 1944. године морали да напусте Ратково и оду у Немачку, никада нису заборавили своје родно место. Основали су своје завичајно удружење пре више деценија, окупљали се на значајне датуме из свог некадашњег завичаја и појединачно посећивали садашње Ратково.
Трудили су се да предмете, фотографије, народну ношњу и све друго што су понели, сачувају, а најбољи начин је био да оформе музеј у свом новом завичају који ће их подсећати на место рођења. Организовано су почели долазити у Ратково пре готово десетак година, када су наишли на изванредан пријем мештана Раткова, који су их дочекали како што приличи добрим домаћинима.
Из године у годину, односи су постајали све бољи, Ратковчани су такође гостовали у Бад Шенбурну неколико пута, док се није родила идеја да се у Раткову оформи српско-немачка етно кућа, која ће на симболичан начин приказати пријатељство између два народа. Како је замишљено, тако је и учињено, простор за етно поставку је брзо пронађен у некадашњој свештениковој кући, која је уређена на начин како је то некада изгледало.
Молерај, подови, спољна фасада, добили су нови-стари изглед, а експонати су прикупљени донаторством свих који су поседовали предмете. За Немачки део куће удружење Парабућана из Немачке је обезбедило и лутке које су обучене у народну ношњу које су носиле Парабућанке и Парабућани, пошто су се у то време разликовали детаљи ношњи од места до места. Затим су ту предмети из земљорадње и разни алати занатлија којих је било много.
-Трудили смо се да прикупљене предмете прилагодимо овој музејској поставци, а посебну помоћ су нам пружили некадашњи становници Парабућа који живе у Немачкој, тиме што су нам поклонили лутке које смо обукли у народну ношњу. Месна заједница је из својих средстава уредила просторије, као и удружење жена из Раткова и Удружење Немаца општине Оџаци, који су својим скромним средствима учествовали у реализацији овог пројекта – рекао је Антон Камерер, председник Удружења Немаца општине Оџаци.
Гости из Немачке, њих око стотину, у Ратково долазе данас да посете своје некадашње куће, где их очекују добро расположени домаћини. Сутра ће бити одржана миса у католичкој цркви у Раткову, а након мисе ће на свечан начин бити отворена и српско-немачка етно кућа, која ће употпунити и туристичку понуду општине Оџаци.
Бачки Моноштор: Бодрог фест 2012
Традиционални фестивал хране, традиције и занатских производа „Бодрог фест“ одржаће се у суботу 11. августа у Бачком Моноштору, у организацији локалне туристичке организације. „Бодрог фест“ носи назив по средњевековном граду Бодрогу на чијем се простору налази Бачки Моноштор.
Прича о том граду је обавијена велом тајне, јер нема материјалних доказа о његовом постојању, осим оних писаних. Претпоставка је да је град нестао у дунавским таласима, јер се налазио на самој обали.
Циљ фестивала је очување моношторске традиције и културе, као и природних богатстава села. Гости ће имати прилику да дегустирају традиционалне гурманлуке, као што су рибљи паприкаш, перкелт, печена риба, паприкаш од дивљачи, као и и чувену гибаницу са маком и орасима.
Манифесација ће почети ујутро програмом за децу у парку Давида Реедера. На свечаној бини у центру села, смењиваће се фолклорне групе из села и околних места, рецитатори и музицари, а затим селди парада јахаца и веселих фијакера. У вечерњим цасовима, на бини ће наступити тамбураши.
На многобројним штандовима биће изложени производи старих заната и рукотворина, од сувенира, преко дрвених кломпи, рогозних цекера, домацће ракије, па до ручно везених стоњака, блуза…
Битан аспект „Бодрог феста“ је и промоција природе и Специјалног резервата Горње Подунавље, па сваке године долазе и гости и сарадници из домаћих и међународних организација за заштиту природе, као што су ИУЦН, WWF и Волонтерски центар Војводине.
Као увод у фест данас ће бити одржан „Бодрошки котлић“ – такмичење у спремању рибљег паприкаша, уз пратњу тамбураша.
(Дневник, Војводина кафе)
