Прочитај ми чланак
Поставили спомен-таблу Аћиф-ефендији, присуствовао Угљанин!
Председник Бошњачког националног већа у техничком мандату (БНВ) Есад Џуџевић и заменик градоначелника Новог Пазара Ахмедин Шкријељ обележили су вечерас таблом место на којем је некада била кућа Аћифа Хаџиахметовића.
Табла је постављена у пешачкој зони у центру Новог Пазара и означава да је некада ту живео један од вођа тадашње партије Џемијет и народни посланик у Скупштини Краљевине Југославије.
Међу Бошњацима у Санџаку је познат као Аћиф-ефендија и организатор одбране Новог Пазара од четничких јединица Драже Михаиловића.
БНВ је иницирало судски процес за рехабилитацију Хаџиахметовића кога су власти послератне Југославије осудиле као издајника и народног непријатеља и стрељале 21. јануара 1945. године.
Откривена спомен табла
Откривању спомен-табле, поред чланова Већа, присуствовали су и министар без портфеља Сулејман Угљанин, представници локалне самоуправе Новог Пазара и грађани.
Председник БНВ Есад Џуџевић је рекао да се постављањем табле наставља програм обележавања објеката у којима је живело и радило 20 знаменитих личности из санџачке историје.
„Имали смо жељу да вратимо макар део дуга Аћиф-ефендији, али и нашој историји. Обележавањем кућа 20 знаменитих Бошњака желимо да их идентификујемо и да нас данашња деца због тога сутра помену“, рекао је Џуџевић.
Бошњачко национално веће је већ на исти начин обележило куће Ферхат-бег Драге у тутинском селу Драга, Хасан-аге Звиздића у Сеници и Мурата Шећерагића у Пријепољу.
Аћиф Ефендија
Аћиф (Бљута) Хаџиахметовић (рођен 1887. у Новом Пазару, јавно стрељан 21. јануара 1945. у Новом Пазару), међу муслиманима познат и као Аћиф Ефендија, један је од најзначајнијих муслиманских политичара у периоду ЈКраљевине Југославије, а у Другом светском рату колаборациониста и нацистички командант који је 1945. године од стране партизана осуђен и стрељан због злочина и убистава на простору Србије.
Завршио је нижу гимназију у Новом Пазару а касније је био судски писар у Вучитрну. Завршио је турску војну академију у Битоју, исту ону коју је завршио и Мустафа кемал Ататурк, и након завршетка добио чин капетана. После Балканског рата и ослобађања Новог Пазара од стране српске војске, побегао је у Турску.
Године 1920. вратио се у Нови Пазар где је, заједно са Ферхат-бег Драгом, основао Џемијет ел ислами муслиманско-албанску исламистичку странку. Странка је била активна на географском простору Македоније, Косова и Метохије и Рашке. Овој муслиманско-албанској партији је 1924. године забрањен рад због њеног програма. Странка је отворено радила на стварању Велике Албаније и уједињењу албанских и рашких муслимана.
Други светски рат
Почетком окупације постао је командант муслиманских јединица Новог Пазара и учествовао је у борбама са четничким и партизанским снагама. Учествовао је у стварању Велике Албаније и у убиствима више хиљада припадника Краљеве војске у Отаџбини и партизана, као и малтретирању немуслиманског становништва Рашке, односно Срба.
Због заслуга за организовање рашких муслимана и борбе противу антифашистичких снага добио је од фашистичке Немачке орден Гвозденог крста 2. реда.
Након ослобађања Новог Пазара од стране партизана, у новембру 1944. године, побегао је и предао се у Ђаковици. Након тога партизани га спроводе у Нови Пазар где је јавно стрељан 21. јануара 1945. године. Стрељан је због злочина над Србима и због убистава 7.000 људи.
Данас је међу Бошњацима у Рашкој области Србије о њему подељено мишљење. За неке је херој, а за неке друге је ратни злочинац. Званично у Републици Србији, Аћиф (Бљута) Хаџиахметовић од 1945.. године има статус ратног злочинца.
