Прочитај ми чланак
Радиоактивни пепео у путевима?
Ало пише, позивајући се на извор из Министарства саобраћаја, да се радиоактивни пепео, настао сагоревањем угља у термоелектранама користи се за израду путева.
Тај лист тврди да грађевински лоби већ дужи низ година покушава да на мала врата уведе у изградњу инфраструктуре у Србији електрофилтерски пепео, који зрачи и загађује животну средину, а који је до сада коришћен на изградњи путева у Пожаревцу, Сребрном језеру и у близини Ваљева.
Саговорник тог листа наводи да је за изградњу неких путева већ коришћена нова технологија у којој се користи електрофилтерски пепео из ТЕ „Костолац“, и додаје да је проблем у томе што се он третира као сировина, иако подаци мерења нивоа зрачења у околини термоелектрана показују да је оно око 100 пута веће него у близини нуклеарних електрана, што само показује колико је пепео из таквих постројења опасан.
Примаријус доктор Радомир Ковачевић, токсиколог из Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“ и бивши дугодишњи начелник Центра за радиолошку заштиту, истиче да пепео ни у ком случају не би смео да се користи у изградњи путева.
„Проблем је у томе што нико не може да гарантује да ће тај пепео да буде стабилан под свим условима јер ако дође до тектонских поремећаја и потреса или, примера ради, реконструкције путева, зрачење из пепела се ослобађа, а онда може настати ситуација много гора него што је сада. Уместо да зрачи само на депонијама које морају да буду безбедне и изоловане без могућности приступа нестручнима и непожељнима, он ће да зрачи на целој територији Србије, што је недопустиво“, наводи Ковачевић.
Он објашњава да, без обзира на озакоњене стандарде и границе доза које су дозвољене, свака доза, па и најмања, може дати значајне промене у сваком молекулу, а нарочито у биомолекулима човека.
„Све се најбоље огледа у промењеној структури оболевања и умирања у Србији са епидемијским порастом малигних обољења“, истиче он.
Иван Андрић, директор Завода за коловозне конструкције Института за путеве, међутим, истиче да пепео може да се налази на асфалту.
„Ми радимо на томе да се пепео стабилизује са цементом уз додатак адитива. Развили смо технологију таквих цементних стабилизација попут шљунка с површинских копова ‘Костолац’ у комбинацији са електрофилтерским пепелом. Цементна стабилизација изведена је на неколико улица у Пожаревцу, на локалном путу Живановића брдо – Осечина у дужини од 3,5 километра и у Улици 9 у Сребрном језеру“, каже он.
„Ова врста нових технологија има знатне предности у односу на класичне у смислу веће отпорности на дејство мраза и смањеног упијања воде“, навео је Андрић за Ало, додајући да се примена пепела поред носећих слојева у коловозним конструкцијама у будућности планира и на завршне слојеве насипа, као и у изради асфалтних слојева.
ТЕНТ: Пепео је сировина, а не отпад
С друге стране, у Термоелектрани „Никола Тесла“ нмегирају наводе о зрачењу и истичу да су последња мерења урађена прошле године од 23. до 25. августа, и то на депонијама ТЕНТ А И ТЕНТ Б, те да је ниво зрачења тада, као и увек до сада, био испод дозвољених, а законом прописаних граница, али без конкретних података о износима измерених зрачења.
У ТЕНТ-у наводе да је одлука о продаји пепела донета на нивоу пословодства EPS-а и ТЕНТ-а на основу све већих захтева домаћег тржишта.
„Том одлуком није прекршен ниједан важећи пропис или закон јер је прошле године донет Закон о управљању отпадом којим се пепео третира као индустријска сировина, а не опасан отпад“, кажу у ТЕНТ-у за Ало.
(Ало)
