Прочитај ми чланак
У селу Миланово надомак Врања породица Стојилковић бави се производњом органске хране. Земљорадњи су се окренули и најмлађи чланови породице, јер, како кажу, нису имали много избора.
– Мој деда се бавио земљорадњом, затим отац, а пре шест година и ја сам се упустио у нешто што нисам баш најбоље познавао, али испоставило се да од земљорадње може лепо да се живи – каже Сава Стојилковић, по образовању туристички техничар.
Мотике се латила и његова супруга Драгана, која је завршила учитељски факултет, али, како нема посла у струци, одлучила је да помогне и да од дедовине њеног мужа направе газдинство које ће производити органско поврће. Породица Стојилковић је пионир у овом подухвату на југу Србије. Надају се да ће успети да своје производе пласирају не само у овом крају земље, већ и шире.
– Људи код нас немају превише развијену свест о квалитету органског узгајања житарица, воћа и поврћа. Ми наше производе продајемо по истој цени као и сви остали, али се надамо да ће се ствари променити, а у међувремену пуно учимо и већи део зараде улажемо у осавремењивање производње – прича Сава Стојилковић.
У почетку су Стојилковићи производили за своје потребе, а онда су кренули и да продају, а њихово имање је постало прототип у овом крају за производњу здраве хране.
Пољопривредно газдинство Стојилковића налази се у долини Пчиње у пределу нетакнуте природе где све као да је предодређено за производњу здраве хране.
– Чак и заливање вршимо бунарском водом системом за наводњавање кап по кап, где додајем природне елементе за прехрану биља и тако смањујемо потребу за прскањем. Између леја стављамо сламу, јер скупља влагу и на тај начин спречавамо болести и избегавамо хемијске производе – са поносом истичу наши домаћини. – Скоро смо у сарадњи са институтом за пољопривреду поставили посебне замке за хватање инсеката и на тај начин спречавамо болести биљака, али и помажемо у изради статистике важне за пољопривреду овог крај.
На овом газдинству се гаји пшеница, кукуруз, повртарске биљке, постоји и виноград, а ове године су поносни на добар род диња и лубеница. Од скора су почели да се баве и пчеларством.
– Дневно проводимо по осам сати на имању и ништа нам није тешко. Уосталом, земљорадња може да се исплати ако се пуно ради, боље је бити мали газда него велики слуга, ја се тиме водим и сигуран сам да је ово посао којим ће се и моја деца бавити – завршава Сава.
Сваког дана, у сваком погледу…
– Непрестано читамо стручну литературу и усавршавамо знања. Искуство које имају отац и мајка окрепљујемо новим сазнањима и ето формуле за успех – причају Сава и Драгана са осмехом, док поносно показују одличан овогодишњи род.
Ово је правац у коме треба да се развија српско друштво: богато савремено село – спој традиције и савремености. Са развитком овакве пољопривредне производње јачају се породићна газдинства и имања, побољшава се здравље осталог становништва који користи њихову еколошку чисту храну и што је најважније избацују се са српског тржишта велике наднационалне компаније јер престаје потреба за њиховим производима који доносе само болест и паразитство српским држављанима..
(srbel.net, Д.П.З)
