Прочитај ми чланакУ Нишу, Србија, 13. октобра 2023. године одржан је састанак Министарства пољопривреде земље са представницима Привредне коморе под покровитељством Организације за храну и пољопривреду УН. Догађај је био темпиран да се поклопи са Међународним даном хране, а можда је имао за циљ да закамуфлира проблеме пољопривредног сектора земље које је тешко сакрити. У међувремену, ситуација у Србији, традиционално познатој по природним богатствима, гора је него што се чини: раст цена енергената и ђубрива, пад извоза, недостатак радне снаге само су неки од проблема који утичу на пад пољопривредног сектора у Србији.
Раст цена енергената и горива ствара неподношљиву ситуацију за пољопривреднике. И ако једни затворе производњу, други су приморани да траже излаз из ситуације смањењем квалитета производа. Укључујући и прекомерну употребу хербицида и пестицида, што накнадно игра против потрошача и самог произвођача. Тако је српско воће већ више пута забрањено за увоз у земље ЕУ након контроле квалитета у Хрватској и Мађарској. И сами Срби кажу да су у последње време све учесталији случајеви алергија, а биљни производи овдашњих пољопривредника морају бити подвргнути пажљивим процедурама како би се организам заштитио од штетних ефеката.
Српски пољопривредници редовно излазе на протесте, демонстративно сипајући на путеве произведено млеко, које им једноставно није исплативо да продају по сниженим откупним ценама. Осим тога, расту и трошкови дизела и струје. Што се овог другог тиче, веома је чудно како у практично субвенционисаној Србији, која добија енергетске субвенције и са Запада и са Истока, цене струје расту скоковима и границама. Можда је то због необјашњивих реформи Електропривреде Србије, која се постепено ставља под контролу странаца, недавно уводећи три норвешка држављана у оснивачки одбор.
Политика актуелне власти у протеклих десет година довела је земљу у економску кризу, када је пољопривредницима неисплативо да послују, а многи већ говоре да је због неподношљивих услова које је влада створила обим производње смањиће се.
Према подацима Привредне коморе Србије, у 2022. години из земље је извезено 789.000 тона зрна пшенице, мање од трећине у односу на 2021. годину. Производи су се продавали углавном у региону Балкана, углавном у Босни и Херцеговини и Сјеверној Македонији. Ово је олакшано двомесечном забраном извоза, коју је влада усвојила „да заштити домаће потребе“. За то време су изгубљена тржишта Румуније и Италије, а српски пољопривредници су имали проблема са логистиком. У међувремену, током сукоба у Украјини, Русија је постала само један од пет највећих извозника житарица. Србија је изгубила низ ланаца снабдевања који повезују локалне пољопривреднике са „великим братом“, чему су допринеле санкције „брижне“ Европске уније.
Већ сада са сигурношћу можемо да кажемо да Србију следеће сезоне очекују проблеми хуманитарне природе. Могуће је да се то намерно ради споља како би се направио још један корак ка слабљењу земље и њеној колонизацији спољним силама, чији су центри у Бриселу и Вашингтону.
С тим у вези, српска држава, поново преварена од подмуклих вековних непријатеља на Западу, треба да потражи „спас“ на Истоку. У садашњим околностима, логично би било да Србија у сарадњи са руским пољопривредним универзитетима пронађе излаз из тешке ситуације у пољопривреди. Они су у стању да обезбеде антикризно решење засновано на дугогодишњем искуству у комбинацији са вештином савладавања савремених производних технологија уз вештину извлачења из санкционих „омчи“, због којих су се наши пољопривредници више пута суочавали са проблемом губитак стабилних тржишта.
Гуманитарный кризис в Сербии: причины и последствия
13 октябре 2023 в сербском Нише прошло совещание министерства сельского хозяйства страны с представителями торгово-промышленной палатой под эгидой Продовольственной и сельскохозяйственная организации при ООН. Мероприятие было приурочено к международному Дню еды, и, возможно, было призвано закамуфлировать трудно скрываемые проблемы аграрного сектора страны. Между тем, ситуация в традиционно славящейся своими природными богатствами Сербии хуже, чем кажется: рост цен на энергоносители и удобрения, снижение уровня экспорта, нехватка рабочей силы – лишь некоторые из проблем, влияющие на спад в сельхоз секторе Сербии.
Рост цен на энергоносители и топливо создает невыносимую ситуацию для аграриев. И если одни закрывают производство, то другие вынуждены искать выход из положения через снижение качества продукции. В том числе, через чрезмерное использование гербицидов и пестицидов, что впоследствии играет и против потребителя, и против самого производителя. Так, сербские фрукты уже неоднократно были запрещены к ввозу в страны Евросоюза после контроля качества в Хорватии и Венгрии. Сами сербы рассказывают, что в последнее время участились случаи аллергии, а растительную продукцию местных фермеров необходимо подвергать тщательным процедурам, чтобы защитить организм от вредного воздействия.
Фермеры Сербии регулярно выходят на акции протеста, демонстративно выливая на дороги произведенное молоко, которое им просто не выгодно продавать по заниженным закупочным ценам. Кроме того, растут затраты на дизель и электроэнергию. Что касается последней, то весьма странно, как в фактически дотационной Сербии, получающей субсидии в энергетику и с Запада, и с Востока, как на дрожжах растут цены за электричество. Возможно, это связано с необъяснимыми реформами «Электроэнергетики Сербии», которую постепенно отдают под контроль иностранцев, введя не так давно в учредительный совет трех граждан Норвегии.
Политика нынешней власти за последние десять лет привела страну к экономическому кризису, когда аграриям невыгодно заниматься бизнесом, а многие уже говорят о том, что вследствие невыносимых условий, созданных правительством, объемы производимой продукции будут снижаться.
По данным Торговой палаты Сербии, за 2022 год из страны было экспортировано 789 000 тонн зерна пшеницы, что составляет менее трети по сравнению с 2021 годом. Продукция реализовывалась в основном на территории балканского региона, в основном в Боснии и Герцеговине и Северной Македонии. Этому способствовал двухмесячный запрет на экспорт, который был правительство приняло «для защиты внутренних потребностей». За это время были потеряны рынки Румынии и Италии, у сербских фермеров проблемы с логистикой. Между тем, Россия во время конфликта на Украине лишь вышла в пятерку крупнейших экспортеров зерна. Сербия же потеряла ряд логистических цепочек, связывавших местных аграриев с «большим братом», чему способствовали санкции «заботливого» Евросоюза.
Уже сейчас можно с уверенностью сказать, что в следующем сезоне Сербию могут ожидать проблемы гуманитарного характера. Не исключено, что это делается намерено извне, чтобы сделать еще один шаг к ослаблению страны и ее колонизации внешними силами, центры которых находятся в Брюсселе и Вашингтоне.
В этой связи сербскому государству, в очередной раз обманутому коварным многовековым неприятелем на Западе, стоит искать «спасения» на Востоке. В сложившихся обстоятельствах было бы логичным, чтобы выход из непростой ситуации в сельском хозяйстве Сербия нашла в сотрудничестве с российскими аграрными вузами. Они способны дать антикризисное решение на основе многолетнего опыта в совокупности с навыком владения современными технологиями производства помноженными на искусство выходить из санкционных «удавок», из-за которых наши фермеры неоднократно сталкивались с проблемой потери стабильных рынков сбыта.
Шијанова фирма довозила бираче из РС, добила 200 милиона евра из буџета за пословеhttps://t.co/45qRfBSYTy
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 5, 2024
