Српске светиње привлаче све већи број верника и то Албанаца. У манастир у Зочишту Албанци, за које се зна да су га 1999. рушили, долазе да се помоле за здравље

Празник светих чудотвораца Козме и Дамјана обележен је у суботу светом архијерејском литургијом у истоименом манастиру у Зочишту код Ораховца на Космету. Светој литургији коју је служио владика Теодосије, епископ рашко-призренски, уз саслужење свештенства присуствовало је више стотина верника који су пристигли из свих крајева Космета али и централне Србије.

– Посебно ме радује што је на овогодишњу славу стигао велики број верника, који је, како се процењује, навећи од када је манастир обновљен – истакао је Марјан Шарић, председник српске општине Ораховац, на чијем поручју се налази манастир Зочиште и истоимено село. И док објашњава да осим неколико монаха у манастиру, у Зочишту од 1999. године нема Срба који су се иселили, Шарић каже да 38 новосаграђених кућа чека повратак расељених Срба који се још не враћају због недостатка безбедности. И монаси у манастиру недавно су у више наврата били на мети напада Албанаца који су их каменовали.

– Упркос томе што с времена на време нападају монаштво, у ову светињу за коју се верује да поседује исцелитељске моћи осим православних верника долазе и сами Албанци и то не само из околине већ са читавог Космета.Углавном долазе због болесне деце, али и због сопствених проблема – прича за „Новости“ председник Шарић, који посебно занимљивом истиче чињеницу да Албанци за које се зна да су 1999. године рушили светињу последњих година имају психичких тегоба због чега долазе управо у овај манастир да се помоле за здравље.

Иначе ова светиња која је порушена 1999. године, већим делом је обновљена, али како у Зочишту нема више Срба, манастир посећују најчешће мештани околне Велике Хоче и Ораховца у којима живи око 1.000 Срба.

Венчање странаца у Приштини
Румунка Анке Енаке и Финац Веса Котилаинена, који раде на Косову, први су младенци који су се венчали у обновљеној Цркви Светог Николе у Приштини. Међутим, да би могли да се венчају по православним обичајима, по речима свештеника Дарка Маринковића, младожења је најпре морао да се крсти, при чему је добио име Василије.

(Новости)