Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Како свевидеће око ЦИА види положај, развијеност, економију и демократичност наше земље. На 44. месту у свету по употреби интернета. Проблеми: наталитет и незапосленост.
На пољу телекомуникација охрабрује податак да не каскамо много за најразвијенијим државама света
Фактори који су повољни за економски раст
Србије укључују стратешку локацију, релативно јефтину али обучену радну снагу, и споразуме о слободној трговини које наша земља има са Европском унијом, Русијом, Турском и земљама чланицама ЦЕФТА.
У овим чињеницама Централна америчка обавештајна служба – ЦИА, у смирај светске економске кризе, види предности Србије, које би у ближој будућности могле да доведу до опоравка посрнуле економије. У детаљној аналази више од 230 земаља света, Србија се по бројним параметрима који обухватају економске, комуникационе, енергетске и друштвено-политичке аналазе, који одређују развијеност земља, налази између 80. и 90. места.
Оно што су горући проблеми нашег друштва, према истраживању ЦИА: висока стопа незапослености, недовољно отварање нових радних места, високи Владини издаци за плате, пензије и незапослене, растућа потреба за новим задуживањем државе и растући јавни и приватни спољни дуг.
– Озбиљни изазови укључују неефикасан правосудни систем, висок ниво корупције и неумитно старење становништва – наводи се у извештају ЦИА.
У Србији, према истраживању ЦИА из 2009. године, 6.400 особа је боловало од вируса ХИВ, што нас је у том тренутку сврставало на 128. место на свету.
Гојазно је 24,8 одсто популације, што нас ставља на 63. место.
Поређења ради, у Америци је 33 одсто људи гојазно и ова земља се налази на 18. месту.
Ипак, није све тако црно. На пољу телекомуникација охрабрује податак да не каскамо много за најразвијенијим државама света: у Србији се интернет користи у више од милион домова, што нас, према истраживању с краја 2012. године, ставља на 44. место од 233 земље.
До прошле године у нашој земљи издато је више од десет милиона картица за мобилни телефон, и, у поређењу са другим земљама, по том параметру се налазимо на 74. месту.
– Замена и ажурирање телекомуникационе опреме оштећене током рата 1999. године резултирали су модерним дигитализованим телекомуникационим системом – каже се у овом истраживању.
– Уочен је веома брзи раст бежичних услуга са националном покривеношћу, а најбоље телекомуникационе услуге сконцентрисане су у урбаним деловима.
У извештају ЦИА даље се наводи да је Србија богата пијаћом водом, а да 99 одсто становништа има приступ „извору живота“. Што је добар податак сада, али ако се у будућности буду водили ратови због воде, као што се данас воде због нафте, ова информација сигурно пали аларме.
– Србија је 2010. године издвајала 4,7 одсто новца из буџета за образовање, што је рангира на 84. место – наводи се у извештају.
Даље, 99,2 одсто мушкараца старијих од 15 година умеју да читају и пишу, код жена је ситуација незнатно другачија – 96,9 одсто жена је писмено. У просеку, у школи проведемо мало више од 13,5 година.
На ове солидне резултате које је дало истраживање ЦИА, бацају сенку они о наталитету и морталитету. По броју раста стопе становништва, Србија се налази на самом дну лествице. Са -0,46 осто наша земља је на 223. месту. Стопу смртности већу него у Србији има само 11 земаља. Ови резултати су из 2013. године.
– Просечна старост мајке код рађања првог детета је 27,2 године – пише у овој обимној документацији. На 1.000 рођених беба умре 6,28, што нас сврстава на 170. место на планети.
Мало мање од два одсто деце млађе од пет година је потхрањено – 121. место. Незапосленост младих узраста од 15 до 24 године је 46 одсто и по том мерењу се налазимо на седмом месту.
И на крају, у просеку живимо 74 године. Жене 77,8. Мушкарци скоро 72 године. Дуже од нас живе људи у 103 државе.
