Прочитај ми чланак
Ти Србине који ово читаш, размисли још једном хоћеш ли постати робот без мозга или ћеш остати слободно биће на карти Европе!
Свакодневно у разговору обичних људи се чује како се у држави мора коначно, једном за свагда увести ред и дисциплина. Да се тачно зна ко, шта и како ради. И није мој народ нити луд нити блесав. Апсолутно је у праву и у потпуности се слажем са тим. Свакако да то треба учинити, јер би се тиме по мом скромном мишљењу једном за свагда зауставило пропадање. Само што се константно запитам да ли овом достојанственом пропадању има краја?
Дуго је овај народ прижељкивао демократију и коначно ју је „задобио“ далеких 90тих година. Добио је право „избора“ па је изабирао. Стискала га мука велика, беда, јад и немаштина. Ограничене слободе. Побунио се. Устала и кука и мотика. Поново се изборио за „демократију“. И коначно му је „свануло“. Само је то свануће изгледало као са друге стране месеца.
Ослободили смо се тамнице зване СФРЈ и СРЈ. И похрлили у другу. Већу. Злокобнију. У ЕУ. Долазиле нам одатле шарене лаже. Како је у тој заједници све сређено и уређено. Све што се могло видети оданде је изгледало као у најбољем ЕПП-у. Приближавали смо се и још увек се приближавамо тој творевини, а њихова условљавања о уређењу наше куће никако да престану. Морате одрадити ово, морате одрадити оно, донети овај закон, донети онај закон и тако у недоглед.
Мало ћу Вас на овом месту, у пар примера, подсетити како су нас то све уређивали и уведили ред и дисциплину. Као прво одмах се сетим да смо морали да се определимо за лекаре који ће нас лечити. Пре него што сам донео коначну одлуку којег ћу лекара изабрати, морао сам да одем до остала три у здравственој станици и да им се извиним што нисам одабрао баш њих.
Не знам шта је недостајало старом Закону о саобраћају. Чврсто верујем да је био проблем само у његовој примени. Донели су нов који није допринео побољшању безбедности на путевима. Напротив. Несреће су чешће и катастрофалније. Нисам од оних који се буне што морају да упале светла на аутомобилу, али колико је мени познато управо ових месеци је донет закон у Шведској по коме се та обавеза возачима укида. Сад се питам јел’ су ти Швеђани луђи ил’ паметнији од нас.
Већ сам писао о томе. Опростите ми што сам глуп, ал’ мој јадни и бедни мозак још увек никако не може да схвати зашто је претходна Влада морала да усвоји закон о морској пловидби?
О сузбијању корупције и малверзација, путем покушаја увођења институције тендера не желим ни да говорим! Можда то може да функционише у Данској, ал’ у вишепартијској и демократској земљи каква је Србија, једноставно нема шанси! Сећа ли се још неко вакцина против свињског грипа?
Нисам Београђанин, али потпуно разумем становнике тог града. Ново правило уласка у превозна средства. Уђи одавде, изађи оданде. Сећам се несташлука једног детета које је гурнуло зрно грашка у нос. Опростите ви мени, ал' то зрно је могло само и да изађе на нос. Никако то није могло да се учини да изађе кроз ухо.
Добили смо и привилегију да извозимо храну у ЕУ. Баш лепо. Да није тужно било би смешно. Нисам велики експерт и познавалац пољопривредних производа, ал' сам се заклео да никада више нећу ући у радњу да купујем исте, јер се жена у два наврата грдно наљутила на мене. Први пут јер сам узео бели лук made in China и други пут јер сам купио пасуљ made in Turkey. И стварно се запитам јер ова земља уопште и има пољопривредну производњу. Каква нас је суша погодила ове године не би ме чудило да кукуруз увеземо из Кеније. Нисам цепидлака, али стварно сам се сетио оних наших повртара како су се жалили надлежнима, јер је ЕУ прописала како краставац који је узгајан у Србији мора да изгела. Каквних димензија и које величине. С’ опроштењем значи мора бити прав и толики и толики са све обимом од толико цм?
Данас ме је запањио податак да је Румунија била други по величини произвођач хране у Европи, а да данас увози око 70% хране за своје потребе. Процењује се да око 6,8 милиона хектара није обрађено.
Не могу да се сетим ко је у току јека изборне кампање причао о правилнику у ЕУ о кисељењу купуса који је густо куцан на 25 страна А5 формата. То ил је привид демократије или тамо у тој ЕУ стварно живе не људи већ роботи са испраним мозговима.
И решио сам да будем паметан и да се коначно обогатим. Морам да напишем правилник о употреби трактора. Први који ће од мене да га добије на поклон је мој велики пријатељ Драгослав из Бечевице, али ће зато остали морати скупоцено да га плате. Дакле Драгославе. Изађеш из куће. Дођеш до гараже (ако је имаш). Отвориш врата. Узмеш кључеве од трактора. Седнеш на седиште предвиђено за возача. Убациш кључ у место предвиђено за старт мотора. Окренеш кључ. Итд, итд, итд. (правилник је у току писања).
Можда измисле правилник и о брачним односима. О томе нисам размишљао, али ево, идеје су неисцрпне.
Ред и дисциплина се не уводе силом, Законима и правилима.
Драги корисниче услуга (читај пљачке) БУС ПЛУС-а, који читаш ове редове, правилник је правилник, а закон је закон. Закон се мора поштовати, а правила се не мораш придржавати.
Ти Србине који ово читаш, размисли још једном хоћеш ли постати робот без мозга или ћеш остати слободно биће на карти Европе!
