Прочитај ми чланак

Илић: Тапија на кућу књижи и плац

0

Министар Велимир Илић за ”Новости” о томе како ће се решити имовински односи код бесправних објеката: Идеја је да власник објекта постане и власник плаца испод њега. Легализација повољнија

Главна у низу олакшица у поступку легализације бесправних квадрата биће решавање имовинско-правних објеката. Министарство грађевине и урбанизма припрема одлуку за Владу чијим би усвајањем хиљаде грађана који су парцеле куповали претходних деценија, а нису могли да их укњиже на своје име, коначно и званично постали њени власници.

Како за “Новости” објашњава Велимир Илић, министар грађевине и урбанизма, Влада ће одлуком или изменом закона прописати да је власник објекта уједно и власник куће.

– Између 40 и 50 одсто власника, који чекају на легализацију, земљу су купили пре 20 и више година и данас не могу да пронађу претходне власнике. Многи су умрли, а њихови наследници нису заинтересовани, па тако купци не могу плац да укњиже на своје име и реше имовинско-правне односе – објашњава министар Илић. – Наша идеја је да власник објекта постане и власник плаца испод њега. Одредили бисмо одређени жалбени рок у коме би се решиле евентуалне спорне ситуација. Где је ситуација чиста, земља би се превела на власника објекта. Имате град са 100.000 становника и 25.000 нелегаланих објеката. Све се још води као пољопривредно земљиште, јер их нико није превео, а одавно су на њима стамбени објекти.

БРОЈ СЕ НЕ ЗНА КОЛИКО је тачно кућа, станова, па и локала у Србији током претходних деценија сазидано без дозволе, вероватно се никад са сигурношћу неће знати. У ред за легализацију “стало” их је 700.000. – Наредних дана ћемо општинама послати циркуларно писмо да нас обавесте колико је предмета решено – каже Александра Дамјановић, помоћник министра. – Ситуација се разликује од општине до општине. Негде је решено свега пет, а негде и 40 одсто предмета. Мислим да је на нивоу Србије просек око 20 одсто решених случајева.

Министар Велимир Илић најављује још мање трошкове легализације. Како каже, грађани би углавном плаћали само трошкове укњижбе.

 – Разговараћемо са локалним самоуправама – додаје министар Илић. – Оне морају да схвате да не могу да зарађују на легализацији. Наравно, говоримо о неспорним објектима. Онима који могу да добију дозволу. Држави ће се то на крају вратити. Људи ће, када легализују куће, плаћати порез на имовину. Као власници укњижених квадрата, биће и кредитно способни. Могуће је да ће ту бити и оштећених. Они који су већ платили трошкове легализације, али таквих је мало. С друге стране, решавате проблем 700.000 нелегалних објеката. Једноставно, једног дана морамо да пресечемо ствар и коначно решимо проблем. То подразумева и сређене катастре непокретности. Ви сада за сваки пројекат морате да идете и утврдите ситуацију на терену.

Прва новина у легализацији, која не захтева измену важећег закона, је формирање стручног тима при Министарству грађевине и инфраструктуре.

У тиму ће бити обучени правници, специјализовани за проблем легализације.

Општинске управе ће у сваком моменту моћи од њих да добију савет. То би требало да убрза решавање предмета у општинама чији се кадар до сада није успешно носио са бесправном градњом.

– Тражимо оквир ефикаснијег решавања проблема легализације, пошто и поред новог закона из 2009. године и његових измена, не иде све како смо планирали – каже Александра Дамјановић, помоћник министра за грађевину и урбанизам.

– Прво што ћемо урадити је формирање тима који ће помагати општинама у процесу легализације. О томе смо и раније размишљали, али је недостајало људи. Сада ћемо морати да се другачије организујемо.

 

Друга ствар је надзор над радом општина и градова.
Реаговаћемо по притужбама грађана. Неке друге ствари, о којима се такође размишља, траже измену Закона, а то значи и одређено време да би се спровеле.

Мора се водити рачуна и да предвиђена решења нису у супротности са другим законима и Уставом Србије.

 

КОМЕРЦИЈАЛА ДА ПЛАТИ БЕСПЛАТНО подигнуте објекте у Србији потребно је легализовати по што краћој и једноставнијој процедури, и то тако да се они који решавају стамбене проблеме потпуно ослободе трошкова, док остали који су објекте правили из комерцијалних разлога легализацију морају да плате – сматра секретар Одбора за грађевину Привредне коморе Србије Горан Родић. – Тамо где су станови прављени из комерцијалних разлога – за продају или издавање, легализација мора бити плаћена. У супротном би били оштећени сви они који су легално радили.

 

(Новости)