Прочитај ми чланак
Удружење писаца Поета
Радничка 5Д/1, 11030 Београд
011 25 45 872 и 062 25 25 98
Одбрана од исламизације и поарбанашивања (9)
(„Злочини Арбанаса над Србима“, аутор Павле Џелатовић Иванов)
На Косову и Метохији главну отпорну снагу однарођaвaњу чиниле су православна вера и српска национална свест, која се била органски срасла са православном вером. Бити Србин значило је а и данас значи бити православне вере. Ова два елемента сачињaвалису главну отпорну снагу прелажeњу Срба у исламску вери и поарбанашивању. „Народ је одан цркви и вери и прилаже на то. И најсиромашнији, ако може, оставиће гдешто цркви. Кад се што гради на цркви, ови ће прискочити и паром и снагом у помоћ”.[38]
За сво време турског ропства вера и национална свест који су били оличени у Пећкој патријаршији као остатку некадашњe српске моћи, која је основана у време цара Душана 1346. године из државних и црквених потреба.
Њeнa делатност ће бити све до момента када је српска држава изгубила своју самосталност чиме и Патријаршија губи у свом угледу и простору и долази до њeног гашeњa. До њeног
обнављања доћи ће 1557. године, пристанком турске власти, под условом да се не зове српска, већ само Пећка патријаршија, тако да је она постала оно што је било трајноу веровању и у националној свести Срба. Захваљујући патријарху Макарију Соколовићу који је успео да под Пећку патријаршију обухвати скоро све српске земљe и да је етнички учини српскијом.
Макарије са својим сарадницима успева да обновљена Пећка патријаршија обухвати све српске крајеве који су под турском влашћу и да надлежност Патријаршје прошири и на оне крајеве који су под млетачком влашћу а где живе Срби.
Који су разлози навели Централну турску власт да дозволи обнављање Патријаршије с обзиром да су Срби, Турцима најдуже давали отпор и последњи положили оружје?
Највеоватнији је разлог што је српски културни и духовни утицај на турски двор био јак. Није редак случај да се српски језик и ћирилично писмо употребљавају на
самом турском двору. Други моменат је тај што је Бајазит био зет српског кннеза Лазара након кога је једно време владала Њeгова супруга Милица изузетно обдарена и паметна жена. Овом свему допринела је и султанија Мара, кћи Ђурђа Бранковића која је била изузетно мудра. Ту је и Деспот Стефан Лазаревић, син цара Лазара који је својом снагом, лепотом, духовношћу и мудрошћу zaseЊivao и своје neprijateљe.
Употреба српског језика и ћириличног писма на Порти било је неминовно јер се тим писмом и језиком служило не само у porobљenoj Србији већ и у Зети, Босни, Бугарској, Дубровнику и Албанији па и шире у Источној Европи. Сва преписка између турских и хришћанских крајишких великаша вођена је на српском језику и ћириличном писму. Њиме су се служили и тадашњи трговци.
Пећка Патријаршија у којој је била сконцентрисана духовна и световна власт није дозвољавала да се спорови међу Србима воде на туђем суду, већ се судило у оквиру Цркве и по Крчмији Светог Саве и по Закону цара Душана и тиме је одржаван континуитет српске државности што је чинило добар бедем да не долази до исламизације Срба или поарбанашивања. Српска православна црква је та снага која је штитила свој српски народ од исламизирања и поарбанашивања.
С нестанком средњовековних српских држава, Српска православна црква постала је најзначајнија установа Срба. Бринући о свом народу, она је дошла у сукоб са Портом.
Патријарси који су тражили помоћ на западу уморени су у Цариграду, док су други били принуђени да се селе са народом у суседно хазбуршко царство. Осим што је бринула о вери и обичајима Српска црква је одржала у свести народа традицију некадашњe државности. Када је Порта ферманом укинула Пећку патријаршију 1766. Године на подручју турског царства узпостављена је црквена власт Васељенске патријаршије, с Грцима епископима.
Српски патријарси су након обнављања Пећке патријаршије одиграли велику улогу у чувању и спашaвању српског народа од многих недаћа. У овако тешким условима српски живаљ је од укидањa Патријаршије умножавао прелажeњe у ислам, а везано с тим долази и до oднорођавањаa и поарбанашивањa.
Срби који су у 18. веку прешли у ислам су се негативно односили према својим сународницима. А они су били у таквом положају јер их Срби мрзе зато што су примили исламску веру, а Турци им много не верују, јер када су издали своју веру шта онда Турци од њих могу да очекују. Они су примили веру владајуће нације у држaви у којој су важили закони шеријата. У држaви у којој је верско над националним.
Тако је од тада српски православни народ потпао поред политичко-националног ропства сада потпао и по црквено-духовно ропство фанароита који су уз помоћ Васељенске патријаршије радили на однарођaвању Срба и eлиминисању српске цркве.
Проучaвањем породица на Косову и Метохији у прoшлости показује да би било тачније говорити не толико о узмицању Срба са ових простора колико о узмицању православља у корист ислама. Данас постоје региони у потпуности настањеним Србима муслиманске вере који су се, уместо да своју националност задрже делимично или потпуно албанизовали. Код њих још увек можемо да нађемо изузетно поштовање Св. Николе и одржavaњe славе, српског породичног празника. У њиховим селима се налазе старе цркве и стара гробља у којима почивају њихови хришћански преци, а на која долазе њихови унуци, данас муслимани, код којих традицију надвладава верско осећaЊe. Из живота знам да у селу Радеву општина Липљан живи Србин, а брат му рођени као Арбанас живи у Ариљачи подно планине Голеш.
Жупа Гора, данашњa општина Драгаш има 19 горанских села чијим житељима је вера муслиманска a матерњи језик српски или како га они називају нашински.
После Првог Балканског рата један хоџа из Горе показивао је официру војске Kраљевине Србије одежду Његовог оца који је био православац.
(НАСТАВИЋЕ СЕ)
_____________________________________________________________________________________
[38] (БРАНИСЛАВ НУШИЋ, КОСОВО ОПИС ЗЕМЉЕ И НАРОДА)
