Нову Владу Србије очекују велики изазови. Иако је нереално очекивати да ће наследници жутог канцерогеног система, преко ноћи да излече државу, ново руководство ипак може (уколико то жели) да реши проблем хроничне еутаназије мале привреде, коју је бивши режим годинама спроводио.

Уместо да стимулише пољопривреду и отварање малих предузећа и домаћих трговинских ланаца, Србија већ деценију широм отвара врата за хрватске и словеначке трговинске ланце, улагања, пласман производа, а да од тога има веома малу или никакву корист.

У исто време, званични Загреб и Љубљана се према Србији понашају криминално, а последњи у низу инцидената је бојкот инаугурације Томислава Николића на место председника.

Док господаре српским тржиштем, Хрвати безобразно успостављају најтесније односе са шиптарским сецесионистима у Приштини, туже нас за геноцид, шиканирају и оно мало преосталих Срба у Хрватској… Слична ситуација је и у Словенији, која не дозвољава уплив српског капитала у "дажелу", али зато радо пласира своју робу на српско тржиште и користи уговор наше земље са Заједницом независних држава о бесцаринској продаји.

Нова Влада би морала да прекину овакву праксу. Са Загребом и Љубљаном требало би да се окрене други лист, јер много више смо ми њима потребни, него они нама.

Све бенефиције хрватским и словеначким трговачким ланцима би требало укинути и њих пребацити на домаће продавнице и мала предузећа.

С. Суботичанин