Прочитај ми чланак
Нови Сад: сва летња дешавања
Fестивал Синема сити, на којем ће до 23. јуна, на више локација у граду, бити приказано преко 150 филмова. Подсећамо, куриозитет фестивала су пројекције на неколико пунктова под ведрим небом.
Програм фестивала можете видети овде: cinemacity.org/filmski-program
Други интернационални фестивал игре и музике "Зов равнице" овог лета ће се одржати од 21. до 24. јуна на Штранду.
Учесници фестивала су деца и одрасли из Србије и региона, који ће се представити игром, песмом, музиком, рецитовањем и глумом.
Негде у исто време, тачније од 22. до 24. јуна, Кисач ће бити домаћин Дечијег фолклорног фестивала "Zlatá brána".
У питању је фестивал словачке националне мањине, који окупља око 1300 деце из целе Војводине и гостујуће ансамбле из Словачке и Хрватске.
Исто тако, Међународна МТБ трка Војводина "Trophy УЦИ Ц-2" одржаће се 24. јуна на Стражилову, када ће почети и овогодишња регата "Воде Војводине".
Регата ће трајати до 4. јула и обухватиће око 300 километара пловидбе бачким каналима и једанаест дана на води. Пловни караван креће из Новог Сада, те наставља пут Бачког Петровца, Бача, Српског Милетића, Сомбора, Бездана, Кљајићева, Дорослова и Бачког Грачаца.
Интернационални фестивал алтернативног и новог театра "Инфант", тачка сусретања стваралаца који позоришну уметност посматрају на нов и другачији начин, ове године ће се од 25. јуна до 3. јула одвијати у Културном центру града и новосадским позориштима.
Потом ће, 29. јуна бити обележен Међународни дан Дунава, који се прославља у свих тринаест држава потписница Међународне конвенције о заштити Дунава.
Циљ манифестације је подизање свести о потреби очувања реке и апеловање на рационалну употребу водених ресурса. Прослава Дана Дунава уједињује 80 милиона становника земаља подунавског басена, различитих култура, начина живота и поимања реке.
Истог дана ће на Штранду почети турнир у рукомету на песку. У питању је веома атрактивна и динамична спортска игра, настала на обалама Медитерана, која се данас игра и на трговима великих градова, по речним адама, поред језера, река, базена.
Рибља чарда Камењар ће 30. јуна, 28. јула и 25. августа бити домаћин такмичење у кувању рибље чорбе.
Танго бал, манифестација која промовише аргентински танго плес, музику И културу одржаће се у Новом Саду 30. јуна.
Током јула и августа, у оквиру Новосадског музичког лета, у Синагоги и врту Средњошколског дома, биће одржан низ концерата како класичне, тако и квалитетне популарне музике.
Спортска манифестација "Бициклом крај река Војводине" одвијаће се од 1. до 8. јула, односно, од 19. до 26. августа.
Вожња се одвија у шест етапа следећим редоследом: Нови Сад – Ковиљ – Тител, Тител – Бело Блато – Тарас – Кумане – Нови Бечеј, Нови Бечеј – Бечеј – Ада – Мол – Сента, Сента –Бачка Топола – Бачки Соколац – Телечка – Кљајићево – Сомбор – Апатин, Апатин – Лабудњача – Бач, Бач – Бачка Паланка – Нови Сад.
Турнир у одбојци на песку овог лета ће се на Штранду играти од 4. 8. јула.
Подсећамо, новосадски турнир у одбојци на песку један је од најјачих у Европи, а окупља љубитеље одбојке на песку из целог света.
Међународни фестивал вина "Интерфест" ће се од 5. до 7. јула одржати на Тргу слободе.
У питању је продајна изложба вина на којој се представља преко 100 винских кућа из десетак земаља.
Сајам омладинског туризма, Youth travel маркет, који окупља организаторе манифестација намењених младима и туристичке агенције које се баве омладинским туризмом прветежно, из Србије и из региона, у Новом Саду ће се, у старом језгру града, представити од 9. до 11. јула.
На истом месту ће се потом, од 10. До 17. јула, одржати продајна изложба вина, хране и производа старих и уметничких заната "Ентер".
Од 12. 15. јула на Петроварадинској тврђави одржава се музички фестивал Егзит, један од најпознатијих музичких фестивал у Европи.
Сваке године Егзит, у току само четири фестивалска дана, окупља више стотина извођача и око 150.000 посетилаца из Србије и света.
Летенка ће од 19. до 22. јула бити домаћин регионалног скупа астронома аматера и заљубљеника у астрономију, који чини серијал популарних предавања из области астрономије и вечерње активности посвећене посматрању и фотографисању небеских тела.
Крајем јула, тачније од 27. до 29, на Штранду ће бити одржане две спортске манифестације.
Прва је џет ски трка, на којој се очекује учешће око 140 такмичара, који у 12 класа возе слалом око плутајућих бова.
Друга је турнир у тенису главом "Владимир Францишковић". Реч је о игри осмишљеној на Штранду, која има традицију дугу 25 година.
Суботица: 10. Summer3p од 19. до 22. јула на Палићу
Овогодишњи, десети по реду, фестивал електронске музике Summer3p одржаће се од 19. до 22. јула на јединственој парти локацији – Термалном базену и Мушком штранду на Палићу, недалеко од Суботице. На овогодишњем фестивалу, наступиће неки од најактуелнијих извођача европске и регионалне електронске сцене.
Неки од извођала су Hedflux (Енглеска), Kassey Воорн (Грчка), Горје Hewek (Русија), Младен Томић (БиХ, РС), као и више атрактивних домаћих и регионалних ДЈ-ева.
За визуелни део журке сваке вечери биће задужена ВЈ екипа Кидс он Truth.
Спој одличне електронске музике и ноћног купања на Термалном базену, фестивал Summer3p чини импресивним летњим доживљајем под отвореним небом.
Уз музички програм, Summer3p ће и ове године бити место окупљања, сарадње и комуникације посетилаца из региона и света, кроз низ интересантних и ангажованих радионица, кампања и пројеката.
И ове године Summer3p скреће пажњу на три важне кампање: Стоп насиљу!, Очистимо језеро Палић и Сачувајмо природу.
Током фестивала одржаће се више радионица: еколошка, ликовна, спортска… Заинтересовани ће имати прилику да, уз асистенцију координатора радионица и дружење са осталим полазницима, усвоје или усаврше уметничке технике и добро се забаве, као и да резултате свог рада представе у оквиру изложби крајем фестивала.
Комплети улазница за сва 4 дана се могу купити путем мреже Евентима по цени од 990 динара.
Соја, сунцокрет и репа у критичном стању
Сремце ове јесени очекује сиротињска берба кукуруза на 128.775 хектара, соје на 24.318, сунцокрета на 5.950 и шећерне репе на 14.844 хектара. Јунске и јулске врелине дефинитивно су већ однеле више од трећине приноса кукуруза, репе и сунцокрета, а соје за чак половину.
Ни кише више не могу да помогну, јер се усеви дефинитивно суше. Произвођачи соје кажу да неће моћи да покрију ни трошкове комбајнирања, због лошег приноса који се очекује.
– Вегетација је готово завршена. Кукуруз је сав спарушен, ни обилне кише више не могу да поправе принос. Соја је дефинитивно страдала, слично је са сунцокретом и шећерном репом. Вађење репе ће, ако још десетак дана не буде кише, почети у другој половини августа. Страдали су и усеви на парцелама, на којима је примењена комплетна агротехника – истиче Владимир Влаовић, референт за пољопривреду у Сремској привредној комори.
У Срему је просечан принос кукуруза у „нормалним“ годинама био већи од осам тона по хектару. Процена да ће принос ове јесени бити мањи за тридесет одсто, важи још који дан, а ако не падне киша следи – катастрофа.
– Ако киша не дође за десет дана, готово да у кукурузиштима неће имати шта да се обере. Соју сам већ отписао, таман кад је требало да се формирају махуне, ударила је суша и зауставила развој плодова.
Сетву сам обавио уз пуну агротехнику, дао само довољно ђубрива, међутим, високе температуре и суша уништише све.
Али, ако нема кукуруза, престаћу и са товом свиња, а до сада сам товио по 100 комада годишње. Како ствари стоје, нећемо имати хране ни за своје властите потребе, а камоли за некакву продају – незадовољан је Јовица Павловић из Вогња.
Прича о Зрењанинској тврђави
Мало је познато да је дворана Народног позоришта "Тоша Јовановић" у Зрењанину најстарија у Србији. У њој се представе изводе непрекидно од 1839. године, уз сјајну акустичност, феномен сличан необјашњивом својству Страдиваријусових виолина.
Симфонија белих, пурпурних и златних боја предивне барокне позоришне дворане приписује се својствима садржаним у пола миленијума старим циглама у њеним зидовима! Изузетним звуком трепере и вибрирају фасцинантне метаморфозе и пет векова историје града на Бегеју. Наталожене у опеке позоришта, подигнутог од остатака Бечкеречке тврђаве.
Приповедање о тврђави почиње још у првим годинама 16. века. Варош Бечкерек (данашњи Зрењанин) стратешки је војни топоним у систему аустријске одбране од турских освајачких похода. Јужно од Дунава, Турци су под своју доминацију ставили готово све што се могло. Надвојвода Фердинанд Хабсбуршки 1528. довршава оно што је започео Јован Запоља – Бечкеречку тврђаву, која је требало да заустави најављене турске покрете ка централној Европи.
Зидови тврђаве грађени су од нетесаног камена довоженог шајкама из фрушкогорских мајдана. Као све тадашње веће утврде и ова се састојала из унутрашњег и спољашњег града. Претпоставља се да је тврђава имала облик правоугаоника, чије се дуже странице поклапају с данашњом ивицом Трга слободе.
– Део Бечкеречке тврђаве налазио се управо на простору који заузима данашња Градска кућа, седиште градске управе – каже Мића Грубачки, аутор књиге о историји значајних објеката у Зрењанину.
Монументалност тврђаве није дуго потрајала. Мехмед-паша Соколовић 24. септембра 1551. стигао је подно зидина утврђеног Бечкерека. Подигнута да заустави турску силу, уз тврдњу бечког дворског војног инспектора да је „практично неосвојива“, тврђава са свега осамдесет бранилаца већ сутрадан се предала готово без борбе… Бечкерек ће наредних стотину шездесет пет година бити паланка, која ће крај турске владавине дочекати с једва 800 душа… Бечкеречка тврђава срушена је 1701. на основу одредаба Карловачког мира.
Занимљиво је да су рушење докрајчили Шпанци, пореклом из Бискаје. Они су били тадашњи новодошли житељи града на Бегеју и Бечкерек су назвали Нова Барселона. Тврђава је тада нестала из банатског пејзажа, али је остала присутна и даље у центру Зрењанина.
Шпанци су прво поломљеним опекама из бедема насули и затрпали дубок опкоп на простору данашњег Трга слободе. А, одмах уз трг, од неоштећених цигала, сазидан је велики амбар за жито. Током целог следећег века у њему је сакупљана и чувана банатска пшеница. Следећа метаморфоза тврђаве догодила се 1839. године, када је уследило адаптирање овог амбара и његових необично „дебелих“ зидова у позоришну дворану, која и данас служи богињи Талији.
Мада све ово може да звучи помало бајковито, прича о петсто година трајања тврђаве потпуно је истинита и историјски апсолутно аутентична.
Користећи опис, као и доступне скице тврђаве у Темишвару, грађене у исто време и по сличним принципима као бечкеречка, зрењанински академски сликар Виорел Флора израдио је мурал „Бечкеречка тврђава“, димензија 14 пута четири метра. Уносећи у дело и личну визију нестале тврђаве, уметник је понудио посетиоцима парка у Градској кући Зрењанина да се бар на трен препусте прохујалим временима и да, окружени зеленилом баште, замисле да шетају стазама некадашњег утврђеног бечкеречког града…
Лагуми и ходници који се протежу испод Зрењанина целом његовом дужином и ширином и који, наводно, воде чак до Новог Сада(!), остаци су Бечкеречке тврђаве. Славољуб Грозданов, овдашњи професор историје, указује на значај ходника који се простиру испод Зрењанина. А, лагум чији се улаз налази у Градској башти и у који је немогуће ући без одговарајуће опреме, јер у ходницима постоји ризик од гасова, висок је свега 150 центиметара. Узак и мрачан простор, испуњен устајалим ваздухом, изазива поштовање, али и страх. Јер, не постоје званични подаци да је неко силазио и покушао да истражи ове системе ходника испод Зрењанина.
Канали личе на ходнике Петроварадинске тврђаве. Постоје многа нагађања куда воде, а Зрењанинци можда нису ни свесни да се улази у поједине лагуме налазе управо у њиховом дворишту!? На већину су радници јавних предузећа наилазили приликом радова и ископавања. Одмах су их затрпавали или пресецали, бришући траг овом историјском споменику…
Србија у САД може и без царине
Привредна комора Војводине заједно с амбасадом САД у Србији организовала је стручни семинар о могућностима преференцијалног извоза робе из Војводине на америчко тржиште.
Семинар ће бити одржан у петак у Привредној комори Војводине, а почиње у 11 часова. Гостује експертски предавач Вилијам Џексон, помоћник трговинског представника за Општи систем преференцијала САД. Он ће објаснити шта представљају преференцијали за извоз у САД, говорити о тренутном извозу Србије по том програму, као и предлозима за побољшање спољнотрговинске размене. Дневни ред обухвата и презентације досадашњих успешних примера српских фирми које извозе у САД користећи преференцијале.
Амерички Сенат и Конгрес су, да подсетимо, у оквиру продужетка Генералног система преференцијала (GSP – Generalized System of Preferences), лане потврдили и Србију на листи земаља којима је дозвољен преференцијални режим извоза у САД.
Тиме се компанијама из Србије омогућава бесцарински извоз више од четри хиљаде производа у САД до 31. јула 2013. Бесцарински извоз (укупно 4.650 производа) односи се на највећи број индустријских и пољопривредних произв
(vojvodinacafe.rs, Дневник)
