Прочитај ми чланак
Бусплус: Нова правила у возилима градског превоза
Од данас ће у возилима градског превоза важити нова правила за улазак и излазак из возила, али и појачана контрола путника.
Тако ће се у зони ITS1 на предња врата улазити у све тролејбусе и соло аутобусе, док ће се, када су у питању зглобни аутобуси, трамваји и тролејбуси, улазити и на предња и на задња врата, а излазити на средња.
Такође, улаз на предња врата важиће на свим почетним ћелијама, док ће у ITS2 важити правило уласка на предња врата и изласка на остала.
Од тих правила биће изузете мајке са децом и инвалиди у колицима који ће, као и до сада, улазити на средња врата у возила са рампом.
До краја лета сва врата на возилима јавног превоза биће обележена ознакама за улаз и излаз путника.
Појачана контрола путника биће присутна на Зрењанинском путу, Карабурми, Смедеревском путу, Авалском путу, Ибарској магистрали, Обреновачком путу, Аутопуту, Сурчинском путу, Батајничком друму, Бранковом мосту и Пет солитера на Бањици.
Стална контрола биће у видно обележеним аутобусима и тролејбусима на линијама 16, 17, 23, 29, 40, 41, 47, 73, 88, 95 и 511.
Град Београд је нове мере донео у циљу унапређења и повећања квалитета система јавног превоза, пише у саопштењу из градске управе.
Само да пиодсетимо: услуге градског превоза су монополне (приватни превозници возе у оквиру јавног градског превоза). Значи нема тржишне утакмице jeр је градски превоз јмонополизован. А увођењем Бус плус картице и приход је, оквиру ГСП такође монополизован и највећим делом преливен у приватне руке, с тиме да један део директно завршава у руке људи који су били финасијери ОВК.
Само ради подсећања, коме дајемо, преко Бус плус картице, свакодневно новац:
Ко стоји иза Кенткарт Глобала – фирме која је основала српску фирму Apex Solutions Technology d.o.o. чији је заступник Вељко Влаховић, менаџер Бус плус-а?
Оснивач и главни извршни директор Kentkart Globalа је турски држављанин, албанског порекла, тихи донатор шиптарских сециониста за време рата 1999године, Ахмет Емир Басмачи (Ahmet Emir Basmaci).
Он је то исто и за фирме Basmaci Construction и Basel Electronics које послују у оквиру групације Basmaci Group.
Ахмет Емир Басмачи је ожењен и има двоје деце. Завршио „Аустријску средњу школу Светог Ђорђа“ у Истанбулу и Босфорски универзитет где је 1983. добио диплому „бизнис администрација“. До мастерса у истој области дошао је на Истанбулском универзитету 1987. године.
Члан је цариградског Ротари клуба.
Фирма Кенкарт Глобал је, иначе, сличне пројекте одрадила у Скопљу, Призрену, Алепу (Сирија), градићу Tczew (Пољска, Померанија), Аману (Јордан) и Дохи (Катар).
И само да посетимо : како функционише превара са Бус плусом:
Како ће Градско саобраћајно предузеће у Београду опљачкати више од милион грађана
Ко то тамо наплаћује
Увођење такозваних електронских карата за вожњу јавним превозом у Београду, чија примена треба да почне већ 1. марта, представља још један облик суровог пљачкања грађана зарад добробити градских челника, као и предузећа код којих се не знају ни власници ни директори. Та три јахача апокалипсе у случају ГСП-а, његових радника и корисника, зову се Апекс, Ланус и Кенткарт
Игор Милановић
Пре више од годину дана званично се завршио тендер ГСП Београд за избор предузећа које ће у градски превоз престонице да уведе електронске путне картице. Победио је трочлани конзорцијум код кога се свуда на првом месту помиње предузеће Апекс солушн технолоџи д.о.о из Београда, због чега би поменуто предузеће требало да буде на челу конзорцијума.
Теоретски би то и могао да буде случај, али из документације која постоји у Агенцији за привредне регистре (АПР) види се да су власници Апекса предузећа Ланус д.о.о. из Београда и Кенткарт из Истанбула, која су истовремено и преостала два члана конзорцијума који је победио на тендеру ГСП-а.
Предузеће без директора
Лануса ће они са мало бољим памћењем да се сете из афере са отимањем патента за допуну мобилних телефона. Тада је проналазач Дејан Драгојловић патентирао апарат помоћу кога је на трафикама могла да се купи допуна за припејд картице мобилне телефоније и сва права пренео на своје предузеће Цертус.
За директора Цертуса Драгојловић је поставио свог дотадашњег пријатеља Саву Терзића, који је затим у сарадњи са бившим политичаром Тахиром Хасановићем покушао да од власника отме не само патент већ и цело предузеће! После силних перипетија, Драгојловић је коначно успео да поврати Цертус, али је Терзић претходно на име овог предузећа код Рајфајзен банке подигао кредит од два милиона евра и новац одмах пребацио – Ланусу. У исту ову компанију Терзић и Хасановић утапају и своју фирму ПХ Интернационал, избегавајући тако да обештете опљачканог Драгојловића.
Још тада се веровало да иза Лануса у ствари стоје Сава Терзић и Тахир Хасановић заједно са својим кланом. По извештају АПР-а, међутим, формални власници Лануса данас су: Мирослав Петровић, Иван Букелић, Војислав Крстић, Александар Ђорђевић и, као највећи појединачни сувласник, WP Тим систем д.о.о, чији је једини власник и директор Зоран Миловановић.
Оно што Ланус издваја од других предузећа јесте чињеница да на званичној презентацији АПР-а ово предузеће нема заступника, односно директора?! Са ким је, онда, ГСП потписао поменути уговор о увођењу електронских картица?
Трочлани конзорцијум иза кога фактички стоји Ланус без директора, добио је од ГСП-а право не само да производи и продаје електронске карте за вожњу (уз провизију од 8,53 одсто) већ и да врши контролу путника, мониторинг и израду реда вожње. У суштини, ГСП ће још само да вози, а све остало ће за њега да ради конзорцијум иза кога стоји предузеће без директора.
Још почетком 2011. године синдикати ГСП-а протестовали су што се оваква овлашћења дају једном конзорцијуму у коме постоји и ино-партнер, чија власничка структура овде није позната. Проблем у том смислу, на који су стручњаци указивали, састоји се и у томе да ће за потребе персонализоване возне карте конзорцијум Лануса од грађана Београда узимати и личне податке.
Поставља се питање да ли ће и у коликој мери ови подаци бити доступни и трећим лицима, односно да ли постоје и које гаранције да Ланус (са непознатим директором) и турски Кенткарт (са непознатим власницима) неће овако прибављене податке да користе за шпијунирање својих путника, јер ће преко ГПС сателитског система у сваком тренутку моћи да се зна где се налази сваки појединачни власник карте!
Овакво орвеловско тотално праћење кретања грађана држава је поверила домаћим предузећима сумњивог педигреа и страној фирми непознатог порекла.
Уз све то, како је својевремено потврдио потпредседник синдиката ГСП-а Мирослав Јовановић, градска власт је тендер расписала самоиницијативно, без консултација са јавним превозником. Није била чак урађена ни студија која би показала да ће приватник те послове квалитетније и јефтиније да обавља него сам ГСП Београд. Све је урађено скривено и тајно, а уз то и веома брзо, тако да се намеће закључак да је поменути конзорцијум пре самог расписивања тендера био проглашен за победника.
Због тога не чуди што се за кориснике квалитет вожње уопште неће побољшати, нити ће цене бити снижене. Коначни циљ целокупног пројекта јесте увођење још једног харача који ће преко рачуна приватних предузећа да се слије у џепове градских властодржаца. Провизија од 8,53 одсто месечно на 1,5 милиона становника ни у ком случају није мала сума.
Пљачка републичког и градског буџета
Генерални директор ГСП Београд Милета Радојевић крајем децембра прошле године у интервјуу за ТВ B92 рече: "Месечни приходи ГСП-а тренутно износе око 700 милиона динара, а увођењем новог система, који би требало да искорени шверц у јавном превозу, месечни приход требало би да буде око 900 милиона или чак милијарду динара."
Ако је та изјава тачна, а нема разлога да у овом случају сумњамо у веродостојност бројки које износи први човек ГСП-а, конзорцијум у коме је и привредно друштво са непознатим директором, месечно ће да зарађује око 90 милиона динара или неких 900.000 евра.
При томе је начин уплате регулисан тако да сав новац прикупљен од продаје карата одлази прво конзорцијуму, па он затим, по одбијању своје провизије, разлику уплаћује ГСП-у. Ко уопште може да гарантује да ће фирма, која нема чак ни уписаног директора, у сарадњи са предузећем непознатог власника уопште да испуни своје обавезе?
Или је већ самим уговором градска власт на челу са Драганом Ђиласом регулисала да преко фантомског конзорцијума једноставно опљачка градски буџет и оде на неку примамљиву дестинацију са које се криминалци не изручују Србији? У игри је скоро 10 милиона евра месечно, колико се слије продајом карата за превоз.
Инспектори Агенције за буџетску инспекцију града Београда су у свом налазу 47-23-2/2010 од 28. фебруара 2011. године утврдили да је београдски јавни превозник од 1. јануара до 15. октобра 2010. године својим запосленима исплатило нето зараде у висини од 2.665.039.119 динара, али без плаћања пореза и доприноса на те плате.
ГСП је Секретаријату за финансије града Београда (који је, иначе, његов оснивач) сваког месеца достављао обрачун нето зарада, али је прећуткивао да на њих не плаћа ни порез ни доприносе. Пореске пријаве нису достављане ни надлежној филијали Пореске управе, а да нико тамо није приметио да један тако велики порески обвезник фактички више не послује.
Тиме је руководство ГСП-а прекршило Закон о порезу на доходак грађана и Уредбу о начину и контроли исплате зарада у јавним предузећима.
Поменути извештај Агенције градским властима је познат од краја фебруара 2011. године. Шта су те власти од тада до данас учиниле да се исправи ова незаконитост? Одговор је – ништа. Заправо, дале су још народних пара.
Град је и после открића ових малверзација ГСП-у у току 2011. исплатио субвенције у висини од 5,39 милијарди динара, без којих би јавни превозник морао да стави катанац на врата.
Простим упоређивањем бројки које је изнео генерални директор Милета Радојевић са подацима доступним јавности, види се да је ГСП, фактички, скоро половину својих прихода добио из градске касе, коју солидарно пуне сви становници Београда, чак и они који не користе средства јавног превоза! При томе су и ГСП, као и његови руководиоци, одговорни за неплаћање пореза и доприноса и кршење закона, до данас остали амнестирани сваке одговорности.
Увођењем електронских картица пљачка у ГСП-у ће постати више софистицирана и, наравно, озакоњена. Како се види из случаја неплаћања пореза и доприноса, надлежне институције благонаклоно гледају на пљачке које спроводи ГСП, па ни анонимни директор Лануса и његови пајташи ничега не морају да се плаше.
Милетин програм
Могуће је да некоме цифра од скоро милион евра месечно, које као провизију треба да добије фирма Ланус са својим компањонима, не изгледа нешто нарочито много. Поређења ради, то је егзистенција за неких 600 до 800 породица запослених у ГСП-у.
Генерални директор ГСП-а Милета Радојевић најавио је крајем децембра 2011. године: "Неопходна је рационализација, радно време од осам сати и годишњи одмор од 30 дана. То би требало да доведе до услова за природни одлив 600 до 800 запослених и смањење на оптималних 5.500 радних места. Тиме би се уштедело 800.000 евра месечно, а ГСП би постао солвентна фирма."
Дакле, да би могли да прелију новац у приватне џепове власника конзорцијума који уводи електронске возне карте, као и њихових заштитника из градске управе, челници ГСП-а планирају да унесреће до 800 породица. Ето још једног примера масовне пљачке и терора који спроводе инжењери српског транзиционог криминала.
Према информацији коју је јавности доставила Пореска управа, Градско саобраћајно предузеће у Београду дугује (утајило је!) нешто више од 16 милиона евра пореских обавеза (званични динарски износ: 1 милијарда и 643 милиона)!
(више медија, srbin.info)
